Protest u Nišu: foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ)Skupština Advokatske komore Srbije (AKS) je ponovo donela odluku o obustavi rada, sada na 30 dana, radi podrške zahtevima studenata. Prethodno je, odmah nakon pada betonske nadstrešnice koja je ubila 15 ljudi, kroz obustavu rada, Advokatska komora Vojvodine ukazala na: „Sistemsko i dugorajno uplitanje izvršne vlasti u rad pravosuđa, dramatično narušavanje nezavisnosti suda, samostalnosti javnog tužilaštva i ravnoteže u podeli vlasti“.
A šta za sve to vreme čine sudije i tužioci i njihovi organi?
Sudiju Višeg suda u Novom Sadu koja je najviše doprinela ekspresnom puštanju okrivljenog ministra (Vesića) iz pritvora, samo dan nakon izjave predsednika Republike „on je moj drug, a ja se drugova ne odričem“, Visoki savet sudstva je unapredio izborom za sudiju Apelacionog suda u Novom Sadu. Viši sud u Beogradu je po tužbi advokata nezadovoljnog odlukom o sedmodnevnoj obustavi rada, istog dana, do sada nezabeleženom brzinom i bez mišljenja druge strane, privremenom merom odluku AKS stavio van snage.
Taj sud je u identičnom slučaju 2022. doneo odluku da nije nadležan, što, takođe, ukazuje na uticaj izvršne vlasti. Apelacioni sud u Novom Sadu je samo kada je prvi put odlučivao po žalbi VJT ukinuo odluku nižeg suda da se pritvor okr. Vesiću ne odredi, iako je mogao i da je preinači.
Prva javna reakcija vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, koja je imala mogućnost da povodom slučaja „Nadstrešnica“ u svakom trenutku reaguje i izda obavezno uputstvo, usledila je nakon 55 dana.
Trebalo je da se dogode protesti nezadovoljnih građana, nenadležna i protivzakonita istrčavanja predsednika Republike u ovu oblast, studentske blokade i zahtevi, veličanstveni skup na Slaviji, više hiljada studenata pred Vrhovnim javnim tužilaštvom, da se Dolovčeva oglasi – saopštenjem.
Umesto da izađe pred studente i kaže celu istinu, ona ih je pozvala na „hitan“ razgovor. Vrhunac njenog poimanja dijaloga.
Visoki savet tužilaštva (VST) o aktuelnim zbivanjima, iako je tužilaštvo nadležno i prozvano – ćuti. I dalje je podeljeno. Umesto da se izjasni o celini događaja u čijem centru javno tužilaštvo, isforsirano drži sednicu na kojoj je izbabralo veliki broj tužilaca, a dva člana tog organa i Društvo tužilaca Srbije tvrde da za to nije vreme, i da su pojedine odluke sporne.
Studenti su potpuno u pravu što odbijaju da razgovaraju sa onima koji nisu nadležni ili se dokazano nisu angažovali da se tragični slučaj sveobuhvatno i efikasno reši. Poziv na razgovor je, u stvari, trebalo da zamuti vodu i sakrije predstojeće ekspresno podizanje optužnice zasnovane na skromnim rezultatima istrage koji su ostali na nivou predistrage.
Svi dokazi, što je tek posle štrajka i druge intervencije Građevinskog fakulteta, priznao i predsednik Republike, nisu još objavljeni. Iako su istekli rokovi za odgovore odbrane (8 dana) i 15 dana za odluku vanpretresnog veća, Viši sud u Novom Sadu – ćuti. Sreća je što pojedini svedoci, inženjeri, tužioci, profesori i drugi nastavljaju da o svemu javno govore. Na osnovu iznetog, uvereni smo da je celu istragu neophodno vratiti na doradu.
Ako javno tužilaštvo, u uslovima kada je ova tema u fokusu celokupne javnosti, za to nije spremno, to treba da učini Anketna komisija eksperata. Saopštenje VJT u Novom Sadu da je otvorilo predistražni postupak pred svojim Odeljenjem za korupciju, je znak da javno tužilaštvo počinje, ali vrlo usporeno, pod pritiskom javnosti i na kašičicu, da se budi i kreće prema onome šta zahtevaju studenti – da radi svoj posao!
Međutim, to istovremeno može značiti novu kupovinu vremena.
Sa podrškom studentskim zahtevima prvi su se javno oglasili dvoje sudija Osnovnog suda u Kragujevcu. Zatim je sudija Osnovnog suda u Novom Sadu uspela da na dnevni red opšte sednice svih sudija stavi ovu temu.
Na kraju, dan pre generalnog štrajka, 17 sudija Višeg suda u Beogradu su podržali studente „u njihovim opravdanim zahtevima za funkcionisanje pravne države, poštovanjem zakona, jednakosti zakona prema svima i svih pred zakonom, što je suština društvene uloge sudija.“
Nažalost, Društvo sudija Srbije u tadašnjem, a i u najnovijem saopštenju od 2.2. se bavi prošlošću i pokazuje da ne razume da se ne radi o tome da se izrazi stav o „dešavanju u državi… i da sudska vlast, u situaciji izrazitih društvenih i političkih podela, netrpeljivosti i netolerancije, treba da se izdigne iznad svih svrstavanja… i da jačanju pravne države i vladavine prava prvenstveno doprinese svakodnevnim… radom i odlukama“.
Ne samo životna, nego i pravna i politička stvarnost, ali i istraživanje Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta su pokazala da je reč o najvećoj društvenoj krizi od 5. oktobra, da se studenti uz podršku građana bave pitanjima koja predstavljaju kritiku sprovođenja vlasti, pre svega njenog pravosudnog i izvršnog dela i zahtevaju da institucije rade svoj posao.
U vezi generalnog štrajka i pravosuđe se mora suočiti sa istinom. „Kada veliki deo nekog sistema želi da podrži određene zahteve, ne raspravlja se o formi, nego o suštini tih zahteva – kako je došlo do takvog stepena nezadovoljstva, šta su koreni i uzroci i kako se na njih može delovati da bi se stvari suštinski popravile.“ (M. Reljanović)
Kako vladajući režim ni posle velikih protesta na Autokomandi i na mostovima Novog Sada, nije učinio ništa novo u pogledu ispunjenja studentskih zahteva (predsednik Republike i dalje o ovoj temi neovlašćeno istupa, zove Rektorski kolegijum BU na razgovor itd), jedna od republičkih sindikalnih centra bi, saglasno odredbama Zakona o štrajku i važećim međunarodnim ugovorima, mogla zajedno sa studentima, pozvati zaposlene i građane na još jedan, potpuniji i duži generalni štrajk. Taj štrajk bi bio zakonit i morala bi ga osiguravati policija.
Protiv čega bi bio takav štrajk – pita se predsednik Republike? Protiv generalne uzurpacije svega suprotno Ustavu, polazeći od ugroženih prava radnika, studenata i manjinskih grupa. U našim uslovim se za ravnopravnu političku poziciju na mirnodopski način može izboriti jedino – masovnim generalnim štrajkom. On bi se mogao dogoditi, na primer, za Sretenje. To je minimum koji naši studenti, naša deca, prosvetni i svi drugi radnici i ljudi, koji su se povodom novosadske tragedije pokrenuli i velikom posvećenošću i odricanjem mnogo toga postigli, apsolutno zaslužuju.
Autor je sudija u penziji i član Anketne komisije za utvrđivanje odgovornosti urušavanje nadstrešnice na ŽS u Novom Sadu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
