foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Prosveta nam umire zbog neznanja. Pre svega neznanja doskorašnje ministarke i njenih najbližih saradnika te je krajnje vreme da se Srbija upita kada je dosta gaženja zaposlenih u prosveti koje se u poslednjih šest meseci graniči sa fašizmom, ali hajdemo redom.
Svetlo koje su nad Srbijom upalili studenti osvetlilo je svu nesposobnost, primitivizam, neznanje Ministarstva prosvete u svim segmentima njegovog funkcionisanja od direktora škola, načelnika školskih uprava do zaposlenih aparatčika u Ministarstvu prosvete.
Činjenica je da je prosveta kao važan segment društva bila politički plen koji je trebalo staviti pod tutorstvo i kontrolu što preko načelnika školskih uprava, direktora škola, pa na kraju krajeva i preko takozvanih reprezentativnih sindikata za koje niko više ne zna da li su reprezentativni.
Imamo apsurd da tokom studentskih protesta „reprezentativci“ namireni diskriminatornim posebnim kolektivnim ugovorom prekidaju štrajk dok im veliki deo članstva nezadovoljan i dalje šeta ulicama širom Srbije. Dakle, i pored svega navedenog mnoge škole ne rade, maturanti blokiraju škole, roditelji odlučuju da ne šalju decu na nastavu. E, to je sad malo diskutabilna stvar – to što ne postoji jedinstvo među prosvetarima.
Kako je moguće da na neblagovremeno najavljene štrajkove, loše definisane obustave rada, neujednačeno realizovanje nastavnog procesa ministarstvo ćuti makar jedan dan?
Iz kog razloga je ministarka ćutala mesec dana, a onda odlučila da štrajk suzbije nezakonitim umanjenjem plata koje je sprovedeno po sistemu „kako ti se zalomi“ od školske uprave do školske uprave?
Postoji li svest kod zaposlenih u Ministarstvu prosvete da će zaposleni, pored krivične prijave koja je podneta protiv ministarke, sada već bivše, i savetnika za materijalno-finansijske poslove u školskim uprava, na teritoriji cele Srbije tužbe pojedinačno podnositi i protiv direktora škola?
Iz kog razloga sektor za pravne poslove ministarstva nije ukazao ministarki da ovakve represivne mere vode ministarstvo u nove probleme finansijske prirode koje će na kraju plaćati cela Srbija? Doduše, baš njih neuke briga za državnu kasu sve dok oni, tako neuki, čuvaju nesuprotstavljanjem bezakonju svoja radna mesta u ministarstvu.
Iz kog razloga prosvetni inspektori, koji najčešće dele kancelarije sa finansijskim savetnicima po školskim upravama, nisu ukazali na nastanak novog problema sa tako isplaćenim platama? Verovatno jer ni njima nije stalo do države i zakona.
Iz kog razloga su direktori umanjili plate svojim kolegama bez odgovarajućih rešenja i unapred utvrđene procedure od strane ministarstva? Verovatno zato što su postavljeni po političkoj liniji, a ne po stručnosti, a i izgubljene sudske sporove neće plaćati iz svog džepa već iz budžeta.
Istina koja je na kraju ove, još jedne tužne prosvetarske priče, postala očigledna jeste da su, uprkos neukosti ministarstva, nastavnici osnovnih i srednjih škola opet ostali neujedinjeni, da je velika većina njih ceo teret za rešavanje svojih problema prebacila na decu koja eto, između ostalog, treba da reše i njihove probleme, čak i po cenu da ponavljaju školsku godinu.
To malo, priznaćete, smrducka.
Na kraju, dok svi odrasli od ministarke do prosvetnih radnika odbijaju odgovornost za svoje nezakonito činjenje, mi na delu imamo par ekselans diskriminaciju učenika od kojih recimo u Šapcu od osam srednjih škola učenici samo jedne još uvek drže školu u blokadi.
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
