Radna i neradna etika

Gospodine predsedniče, Nedavno ste ispratili studente i mlade stručnjake na usavršavanje u Austriju, pozivajući ih da odande donesu etiku rada, jer „to je ono što je Srbiji danas više nego potrebno“. Pomenuti donosioci radne etike zahtevaće Vašu dvostruku pažnju: ne samo zbog značaja same teme, već i zbog realne opasnosti da im neće biti pružena očekivana podrška.
Naime, poslednjih godina zabeležen je povećan broj visokoobrazovanih mladih povratnika sa Zapada. Iskustvo je pokazalo da je njihov najveći problem upravo ono zbog čega su i pozivani da se vrate – radna etika i sposobnosti. Pošto su naučeni na pravila igre „red i rad“, teško se uklapaju u naše društvo u kojem se još uvek visoko vrednuju „poznanstvo i podobnost“. Srdačni pozivi visokih zvaničnika nisu dovoljni, jer ove ljude u sistem ne prihvataju oni, već nadležne službe i kancelarije. One ih, međutim, često zanemare, a ponekad i namerno izbegavaju, jer ih doživljavaju kao pretnju.
Razlog ovome je širi problem krize vrednosti, koji podrazumeva čitav niz antisistemskih ponašanja u našem društvu: antiradnu etiku, negativnu selekciju, neodgovornost, odsustvo opšteg interesa… Da bi se ovaj problem rešio, potreban je sveobuhvatan i održiv projekat kao i podrška svih ključnih aktera. Želeći uspeh na ovom poslu, stavljam Vam na raspolaganje tim i iskustvo Centra za savremenu edukaciju, jedine organizacije u Srbiji koja se aktivno bavi temom radne etike.