Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić u petak je trijumfalno najavio da će novinarima dati na uvid Ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš – Požega. Sve, bar je tako rekao („Sve je od ponedeljka dostupno na uvid zbog časti svoje….“). I u ponedeljak je pokazao da su to samo pusti snovi.
Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić u petak je trijumfalno najavio da će novinarima dati na uvid Ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš – Požega. Sve, bar je tako rekao („Sve je od ponedeljka dostupno na uvid zbog časti svoje….“). I u ponedeljak je pokazao da su to samo pusti snovi. Novinari se pitaju zar su stvarno mogli da poveruju da će Ilić to da uradi. I nije. Dao im je ram, na osnovu kojeg bi trebalo da zamisle kako izgleda slika.
Osnovni ugovor doneo je opšte forme i odredbe koje sadrži svaki sličan ugovor u svetu. Suština je u prilozima (aneksima) što nije ni laiku teško da zaključi kada čuje da osnovni ugovor ima 50 stranica, a prilozi više od 1.000. A u prilozima su: finansijski plan, sistem naplate putarine, visina koncesione naknade državi, oblici garancija, ugovori sa izvođačima, spisak posebnih ugovora… Ali u njemu je i član o poverljivosti u kojem piše da obe strane podatke čuvaju kao poverljive osim uz prethodnu odluku Vlade Srbije ili u slučaju da se tako zahteva propisima.
Skoro pet meseci javnost je čekala samo volju Vlade da ugovor objavi. Ilić je poverljivost u petak branio insistiranjem američke firme Luis Berger (koja je pravila ugovor) na tajnosti jer bi objavljivanjem konkurenciji bilo otkriveno njihovo autorsko delo i posle bi mogli da zatvore firmu. Zašto sada neće biti povređeno isto autorsko delo i naneta šteta toj firmi? Postoji li nešto u Ugovoru zbog čega bi posao propao, a ne zbog onih koji „ne žele da se autoput gradi“ (kako tvrdi Ilić)? Možda, ako se ima u vidu „frljanje“ procenama koliko će vredeti izgradnja. Što manje vredi – više novca koncesionaru.
Koncesionar je na tenderu ponudio cenu gradnje od 800 miliona evra odnosno 1,3 milijarde s PDV i kamatama. Na sajtu jedne od kompanija koja je u konzorcijumu, vrednost ugovora je 1,1 milijardu evra, a mediji najčešće pišu o vrednosti posla od 1,5 milijardi evra. Ima li veze s tim i odredba iz Ugovora da koncesionar može biti oslobođen poreza odnosno da li prilozi Ugovora omogućavaju koncesionaru da manje plati gradnju autoputa, a da ubira isti novac od putarine. Prilozi skrivaju i da li će uz oslobađanje od poreza koncesionar podići putarine i najviše iz tog izvora finansirati gradnju (odnosno ne on, nego građani).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
