Roka čas nema, čas ima

Čuvena izjava ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića: „Kako možete da me pitate o tome kad Hilandar gori“, dobila je novu parafrazu: „Kako možete da razmišljate o izborima kada status Kosova (i Metohije) nije razrešen“. O tome će se, sledi nastavak, razmišljati nakon 10. decembra. Kao rok ključan za odgovor na pitanje kada će izbori u Srbiji biti raspisani Vojislav Koštunica, premijer i predsednik DSS, uzeo je upravo onaj datum koji Srbija ne priznaje kada ga međunarodna zajednica pominje kao važan za razrešenje statusa Kosova. Dakle, Srbija neće da se pregovori o Kosovu oročavaju, ali premijerova partija tim rokom uslovljava ostvarivanje Ustava na čijem donošenju je toliko insistirala i koji smatra izuzetno važnim.
Koliko o izborima, toliko i o legalizmu govori i premijerova rečenica „da će u svakom slučaju DSS, kao izrazito legalistička stranka, insistirati na poštovanju Ustavnog zakona, ili će se, ako se to pokaže neophodnim, zalagati za njegovu izmenu“. To pokazuje da je legalizam shvaćen kao prilagođavanje zakona dnevnim potrebama, a ne kao primena propisa koji jednako važe za vlast, opoziciju i sve građane. Tokom Miloševićeve vladavine Srbija je stekla dovoljno iskustva s nategnutim shvatanjem legalizma. Sve i da neko ima razumevanja za takav pristup legalizmu, ostaje gorka paralela s donošenjem Ustava u pet do 12. Dakle, ako se „nešto“ – ma šta bilo to što Srbija neće priznati – desi s Kosovom 10. decembra, vlast bi mogla da kaže: „Kakvo raspisivanje izbora, kad gubimo Kosovo“. Uzgred, planira li se menjanje Ustavnog zakona i u slučaju ako Srbija pomenutog dana dobije garancije da Kosovo neće biti nezavisno?
Ako se ništa ne desi – to jest ako odluka o statusu Pokrajine bude odložena a pregovori nastavljeni – onda će se morati navrat-nanos, u roku od manje od tri nedelje (jer ima i pretprazničnih dana, slava, preslava, manjka kvoruma, dogovora i ucena poslaničkih grupa, namicanja i kupovine glasova) menjati Ustavni zakon.