Rusija sve više gubi uticaj 1

 Protestanti, ogrnuti za stavama Gruzije i Evropske unije držali su transparente sa porukama: „Rusija ubija“ i „Ruske trupe van iz Gruzije“. Iskoristio sam priliku da razgovaram s njima, i objasnili su mi da je neprihvatljivo i za Gruziju uvredljivo da se sa mesta na kojem sedi predsednik nacionalnog parlamenta, obraća na ruskom jeziku predstavnik okupatorske zemlje koja je zaposela dvadeset posto gruzijske teritorije, da je Gavrilov član Komunističke partije Rusije i da se nalazio u Južnoj Osetiji tokom ratnih dejstava 2008. godine.

Posle prekinutog zasedanja međunarodnog foruma, koji je okupio pravoslavne poslanike iz 23 države, demonstranti su počeli da se okupljaju ispred hotela u kojem su bili smešteni učesnici. Petoro ruskih poslanika brzo su evakuisani iz hotela i prvim letom su se uputili ka Moskvi.

Demonstracije su iste večeri nastavljene ispred zdanja najvišeg zakonodavnog tela. Masa ljudi isprovocirana posetom ruskog poslanika pokušala je da upadne u parlament probivši kordon policije i bacajući kamenice i flaše, na šta su policajci odgovorili suzavcem, gumenim mecima i vodenim topovima. Povređeno je više od tri stotine ljudi, a mnogi su i danas u bolnicama. Izbliza sam posmatrao ove demonstracije koje su trajale dok nije svanulo narednog dana, i moram priznati da sam se i sam otrovao suzavcem, baš kao i 9. marta 1991. i 1. juna 1993, kada je Vuk Drašković predvodio demonstracije protiv Slobodana Miloševića i tražio da se Srbija odveže od komunističkog mrtvaca i postane deo evropske porodice naroda. Demonstracije u Tbilisiju, na kojima su nošene američke i zastave EU, a ispod fotografija ruskog predsednika je pisalo: „okupator“ i „ubica“, rezultirale su time da je ostavku podneo predsednik parlamenta Irakli Kobakhidze, koji je nedavno posetio Srbiju i govorio u našoj Skupštini. Interesantno je da je vest o tome saopštio generalni sekretar vladajuće partije Gruzijski san Kaha Kaladze, koga se ljubitelji fudbala sećaju kao sjajnog fudbalera odbrane šampionskog tima „Milana“.

I ovi događaji pokazali su koliko Rusija sve više gubi uticaj i u svome susedstvu i na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza. Gruzijska predsednica Salome Zuribašvili poručila je odmah posle burnih događaja u prestonici kavkaske republike, da glavni ciljevi Gruzije ostaju povratak otcepljenih teritorija i članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u.

Podsetimo se kratke istorije (polu)raspada globalnog bloka kojim je dominiralo rukovodstvo smešteno na Crvenom trgu. Iz sovjetske orbite 1948. prva je izašla dotadašnji satelit komunistička Jugoslavija. Albanija je 1968. godine napustila Varšavski pakt, zbog okupacije Čehoslovačke. Sovjetski Savez je sedamdesetih godina proteklog stoleća počeo da gubi ekonomsku, političku i vojnu moć i upliv na zemlje Afrike i Azije koje su se prethodno oslobodile kolonijalnog statusa zapadnih metropola, ali im i novi tutor sa istoka nije bio potreban. Možda bi rezultati te saradnje bili bolji da se SSSR orijentisao na izvoz visokotehnoloških proizvoda, a ne na izvoz komunističke revolucije. Opadanje značaja zvanične Moskve produženo krajem osamdesetih godina prošlog veka raspadom istočnog komunističkog bloka u kome je glavnu reč vodio SSSR, a zatim i potpunom dezintegracijom ove države 1991, posle neuspelog vojnog puča i pokušaja komunista da se vrate na vlast i zaustave istorijski hod ka poštovanju ljudskih prava, demokratiji, pluralizmu i slobodnom tržištu. Iz „bratskog zagrljaja“ sa Rusijom 2014. godine izašla je Ukrajina, a slične tendencije sve više pokazuju i Kazahstan, Jermenija, pa i Belorusija. Rusija je preko svojih službi pokušala da zadrži ili povrati uticaj u Crnoj Gori i Makedoniji, ali je to završeno potpunim neuspehom i još snažnijim okretanjem Podgorice i Skoplja Evropskoj uniji, SAD i NATO-u. Rusija zato sada pokušava da u „toplom bratskom zagrljaju“ zadrži Srbiju i Republiku Srpsku.

Pokazalo se i da je projekat Moskve – Evroazijska ekonomska unija poprilično nefunkcionalan i da u svim segmentima ekonomije i privrede znatno zaostaje za Evropskom unijom. EAEU je nastala 2015. godine i nastoji da i sa državama izvan saveza zaključuje sporazume o slobodnoj trgovini, ali je, do sada, takav sporazum potpisala samo sa Vijetnamom. O ekonomskoj inferiornosti istočnog ekonomskog bloka u odnosu na zapadni, govore i podaci koji se odnose na Srbiju: Ukupna robna razmena Srbije sa EAEU u 2018. godini iznosila je 3,4 milijarde dolara, a to je je svega 7,5 odsto od ukupne spoljnotrgovinske razmene naše države u 2018. godini, koja je iznosila 45,1 milijardu dolara. Sa druge strane, u istom periodu, spoljnotrgovinska razmena sa zemljama članicama Evropske unije iznosila je preko šezdeset odsto ukupne razmene, dok drugi po važnosti partner naše zemlje jesu države CEFTA, sa kojima Srbija, takođe, ima delimično bescarinski režim spoljne trgovine.

Da se u Rusiji ne živi tako dobro kao što neki misle i u našoj zemlji, pokazuju zvanični ruski podaci, prema kojima se iz ove zemlje od 2000. godine na zapad iselilo između dva miliona i petsto hiljada i dva miliona i osamsto hiljada ljudi. Od 1991. godine Rusiju je napustilo više od milion naučnika, što je proglašeno za veliku opasnost po nacionalnu bezbednost.

Nesumnjivo je članstvo Srbije u EU diktiraju i nacionalni i razvojni i bezbednosni i duhovni interesi. Samo je Evropska unija garant da nijedan građanin Srbije, ni Srbin ni nesrbin, ne može imati status tuđinca u bilo kojoj državi Evropske unije i da pojmovi inostranstva, rasejanja i dijaspore gube svoje tradicionalno značenje.

Ova integrativna suština Evropske unije u interesu je srpskog naroda i svih u Srbiji.

Autor je zamenik predsednika SPO

Povezani tekstovi