Sad je red na nas

Gledajući u njih ustali su srednjoškolci, rešeni da aktivno učestvuju u kreiranju sopstvene budućnosti. Piše se potpuno nova istorija, ne samo za našu malu zemlju, već i za čovečanstvo, ako bude blagovremeno shvatilo u kakvom se mentalnom mraku nalazi.

Naša mladost kreira novo društvo sa novim, ljudskim pravilima, po kojima čovek treba da oseti potrebe drugog čoveka, da razume onoga pored sebe, da mu pomogne ako mu je pomoć potrebna i da učestvuje u njegovoj radosti kad mu se dogodi nešto lepo. Mnogo smo naučili i učimo od naše dece.

Ona su hrabra, požrtvovana, istrajna, nepokolebljiva, samosvesna i časna. Pratili smo ih na njihovom putu do Novog Sada, Kragujevca, Novog Pazara i Niša. Sad nas pozivaju u Beograd. Skupom u glavnom gradu završiće se ovakav vid njihove borbe, i može da zaključimo da je njihova misija uspela.

Kako se približavamo tom događaju množe se mnoga pitanja na koja nemamo egzaktne odgovore. Neizvesnost je bila prisutna od samog početka njihove pobune, i sada se usložnjava i komplikuje. Drugi poziv na generalni štrajk čuli su pojedini vlasnici radnji, zaposleni u institucijama kulture i građani.

Većina ugostiteljskih objekata i trgovinskih lanaca je radila i mnogi su koristili njihove usluge. Dok su oni relaksirano sedeli u kafeima ili kupovali po marketima, pobunjeni i probuđeni deo stanovništva je sa velikih skupova slao poruke o odlučnosti i rešenosti da se do cilja stigne. Još uvek je na društvenim mrežama veoma brojna kategorija ljudi, koja konformistički, događanja prati i podržava proteste iz fotelja. Oni očekuju da studenti svojom mladošću i elanom oteraju svo zlo iz našeg okruženja i na tacni nam predaju novi sistem i novu državu. Nastavili su da čekaju i navijaju.

Deklarativno su protiv korupcije, krađe, uzurpacije i relativizacije društvenih vrednosti, ali osim verbalne podrške ništa nisu činili i još uvek ne čine. Prisutna je i brojčano, verovatno, značajno zastupljena kategorija koja se zaklanja iza straha. Proglašavajući da se nekoga ili nečega plaše aboliraju sebe od odgovornosti i ličnog učešća u borbi za novi sistem.

Mnogi vagaju šta mogu da izgube, nespremni da pokažu solidarnost, najpre sa svim prosvetarima koji duže od dve meseca odvažno podržavaju studente i bore se za dostojanstvo sopstvene profesije. Oni trpe represije vlastodržaca, i potrebna im je pomoć svakog od nas.

Nekorektno i neljudski je da očekujemo da samo ova profesija podnese najveći teret na putu ka promenama. Gde su ostali državni službenici; lekari, sudije, poštari, rudari, radnici na železnici, zaposleni u javnim preduzećima? Šta i koga čekaju? Svi koji čekaju „nekog drugog“ da u fazi ekstremne društvene krize, uloži deo sopstvenog komfora, energije i prihvati svaki oblik rizika, pokazuju nezrelost, sebičnost, oportunizam i konformizam.

Na ispitu je zrelost, odgovornost, čast i integritet svakog od nas. Ako smo svesni da zajednicu čine suvereni, slobodni i autonomni pojedinci, kvalitet te zajednice zavisiće od kvaliteta svakog pojedinca.

U ovakvoj konstelaciji društvenih odnosa kad se sve raspada i rastače, a teror vlastodržaca ne jenjava, imamo obavezu da sebi postavimo pitanje: Imam li pravo da ćutim? I kako može da očekujemo pravednije društvo i vladavinu zakona, a da ništa ne uložimo i ništa lično ne rizikujemo?

Takva politička nezrelost i nespremnost da se suprotstavimo nepravdi i teroru, dovela nas je do apsurdnog stanja u kome smo godinama podržavali sve oblike socijalne patologije, dozvoljavajući da nam ljudski šljam oduzme pravo na slobodu i dostojanstveno življenje. I sada, kad imamo objektivnu šansu da se oslobodimo višedecenijskoj ugnjetavanja, mora da budemo svesni da ovu priliku ne smemo da propustimo.

Ne samo što nećemo dobiti drugu, već ćemo izgubiti i ovaj privid, uslovno, mirnog života. Ovo nije vreme za oklevanje i premišljanje. Svako od nas mora da se svrsta na svetlu stranu koju su nam otvorili studenti i da zna da je došlo vreme da učinimo taj odlučujući korak. Nazad ne možemo.

Autorka je nauropsihijatrica iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Atanacković: Kad smo uhapšeni, shvatili smo da je došlo do promena u tužilaštvu i policiji

00:00

/

17:12