Saga o besplatnim udžbenicima 1Foto: Dejan Milovanović

Tema o kojoj se u javnosti vodi ostrašćena polemika između privatnih izdavača udžbenika i Fondacije „Alek Kavčić“ dobila je još jednog učesnika.

Naime, gospodin Miloljub Albijanić, doktor matematike, nekadašnji narodni poslanik, ovlastio je „advokate da pokrenu pravne radnje i napišu tužbu protiv Fondacije „Alek Kavčić“ zbog povrede autorskih prava i krađe intelektualne svojine.“ (Danas, Autori udžbenika najavljuju tužbu, Kavčić povlači matematiku), što je sasvim u redu ukoliko su njegova autorska prava povređena i na šta ima potpuno pravo. U trenutku pisanja teksta na stranici Fondacije se ne može pronaći sporni udžbenik.

Ali. Skoro u isto vreme „Nedeljnik“ objavljuje intervju sa gospodinom Albijanićem, pod naslovom „Ne postoji besplatni udžbenik“, kao parafrazu opštepoznate rečenice „ne postoji besplatni ručak“, koja veoma često služi kao opravdanje kada nešto treba da se naplati i to papreno, a da je visina cene usluge upitna.

Ovakav nivo rasprave opovrgava suštinu i razvodnjava ideju besplatnih udžbenika. Naravno, svima nam je jasno da udžbenike mora neko da napiše, da tehnički uredi i objavi u elektronskom i/ili štampanom formatu i da oni ne mogu biti bukvalno besplatni, ali ne moraju ni da koštaju basnoslovno, da budu odštampani na najfinijem papiru, da bi se bacili u đubre nakon tri godine. Da ne govorimo o nepotrebnom fizičkom opterećenju za mlađe đake koji ih ne mogu nositi u torbama na leđima već samo u onim sa točkićima.

Ispostavilo se u međuvremenu da tržište udžbenika vredi sedamdeset miliona evra i da najveći profit uzimaju strane izdavačke kuće, a da je oštećen Zavod za udžbenike, koji mora da štampa i niskotiražne udžbenike, kako je naveo gospodin Albijanić na jednom forumu, a prenela je RTV, davne 2012. godine. Sa toliko iskustva i rada bilo bi dobro da doprinese smislenijoj, organizovanijoj i jeftinijoj proizvodnji udžbenika, i predlogu boljeg zakonskog rešenja.

Ko je odgovoran? Za ovu situaciju, koja je dovela do apsurda kupovinu udžbenika, odgovorna je državna administracija i političari koji su usvojili važeći zakon ili sadašnja vlast koja ga ne menja nabolje. Napravljen je proces iza koga se kriju različiti vidovi podmićivanja. Vreme je da se nešto menja.

Suština diskusije je dostupnost obrazovanja, a to podrazumeva ili dosta jeftinije, ili besplatne udžbenike, za đake osnovnih i srednjih škola. Ovo drugo bi bilo idealno. To je zadatak državne administracije i političara, da brinu o potrebama svojih građanki i građana, deci i roditeljima. Uz omogućavanje prosvetnim radnicima da kvalitetno rade svoj posao, da se ne opterećuju nepotrebnim kvazistručnim seminarima i administracijom i da im se adekvatno plati trud u skladu sa okolnostima i odgovornošću koji ovaj posao nosi sa sobom. Da se ne stvara i ne ostavlja prostor za zloupotrebe i lovce u mutnom.

Sve navedeno otvara identična pitanja u skoro svim oblastima koja su vezana za različite komore, licence, kvaziudruženja i raznorazne predavače koji parazitiraju na grbači zaposlenih i građana, pružajući upitne usluge koje ne možete da odbijete, jer ih propisuje državna administracija i izmešta u ruke odabranih privatnika, a kvalitet je više nego diskutabilan. Da pojasnim, nije problem u izmeštanju usluga već o njihovoj ceni i kvalitetu.

Da se vratimo našoj sagi o besplatnim udžbenicima. Neophodno je da diskusiju podignemo na viši nivo, da pokušamo da realno sagledamo problem i da ovu ideju prilagodimo pre svega obrazovnom procesu, đacima i nastavnom kadru koji te udžbenike koriste. Da ideja o besplatnim udžbenicima postane održiva i da se ne raspline usled raznih pritisaka i skretanja sa teme. Da se razmisli o obimu gradiva i opterećenosti đaka nepotrebnim informacijama i o drugim potrebama koje savremeno doba sa sobom nosi. Zato je ideja o besplatnim udžbenicima, kako god trenutno izgleda u praksi, dobra za naše društvo, kako bi se počelo razmišljati o tome šta je korisno i šta je dostupno đacima, kako se mogu koristiti i dopunjavati različiti mediji u procesu obrazovanja, a svi zajedno bi trebalo da istrajemo u ovoj diskusiji i da najbolja moguća rešenja pretočimo u novi zakon koji neće favorizovati nekolicinu nauštrb celog društva.

Autor je predsednik UO Centra za razvoj Srbije

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.