Savo Manojlović bi da bojkotuje, ali mu je glupo da to kaže 1Foto: Beta/Saša Đorđević

Kreni-Promeni najavio je povlačenje mandata u beogradskoj i novobeogradskoj skupštini osvojenih na nedavno održanim lokalnim izborima zbog, kako rekoše, izbornih mahinacija. Odnosno, nakon formalnog čina verifikacije mandata neće učestvovati u radu što praktično znači bojkot sednica ovih lokalnih skupština.

Uz to, najavili su da neće prihvatiti novac koji sleduje odbornicima.

Savo Manojlović i njegov pokret uspeli da smisle do sada verovatno najkreativnije rešenje za konkurs „Bojkotujem, ali mi je to glupo da kažem“, na kojem je visoko mesto zauzela opozicija koja ne izlazi na izbore jer to „nisu izbori“ već „šišanje ovaca“ – ali ih ne bojkotuje, samo ne izlaze.

Ono što najavljuju praktično je ponavljanje poteza, neki bi rekli grešaka, opozicije iz 2019. godine kada su bojktovali rad plenarnih sednica Narodne Skupštine, a govornicu u Skupštini grada zamenili za plato ispred Starog dvora gde su držali konferencije.

Sa i bez njih vlast je donosila zakone, poput onog koji utvrđuje rodnu ravnopravnost na izbornim listama. Neki su, setimo se, odbijali da određene sednice bojotuju, poput Đorđa Vukadinovića koji se u salu vratio onda kada se raspravljalo o Kosovu i Metohiji, a Gordana Čomić onda kada su se izglasavale promene zakona vezanih za smanjenje cenzusa s pet na tri odsto i povećanje broja žena na izbornim listama (onaj zakon koji je nekim opozicionim listama pravio problem na izborima 2. juna, ali zbog manjeg broja muškaraca). Da li je Skupština bojkotom izgubila legitimitet? Ne bi se reklo, s obzirom da svi oni koji su tada bojkotovali danas na izbore uprvo izlaze po zakonima usvojenim u tom istom sazivu.

I šta se onda zbilo? Praktično ništa, opozicija koja je bojktovala parlament, izuzev Nove stranke, PSG-a i Stranke moderne Srbije, nakon neuspelih pregovora na dva koloseka, sa i bez evroposlanika, bojkotovala je i izbore 2020. godine i tako građane u jeku pandemije kovid-19 ostavila bez predstavnika. Jedina opozicija u Skupštini nakon izbora bio je Vladan Glišić i manjinski poslanik Šaip Kamberi.

Ti izbori, istini za volju, bili su čudnovati – usred sakupljanja potpisa došlo je do pandemije korone, a onda i promene zakona, koja je dovela do toga da je vlast potpise sakupljala po jednim, a ostatak listi po drugim propisima.

No, opozicija nije bojktovola zbog toga, već zbog onoga što svakom opozicionom građaninu Srbije odzvanja u ušima – izbornih uslova.

Koliko je bojkot doprineo poboljšanju izbornih uslova govori i činjenica da se deo opozicije zbog „epske krađe“ izbora u decembru našao u bojkotu beogradskih izbora. Dakle, rezultati bojkota 2019/20 su nikakvi.

Ali dosta podsećanja na opozicione greške, vratimo se na Kreni-Promeni. Opoziciji kao da je postalo jasno da se ljudi „ježe“ na pomen bojkota odlučila je da bojkotuje beogradske izbore, ali da ne spomene ni „b“ od te reči.

Sada to, dakle, čini i Manojlović.

Mogu li ikakve pouke da izvuku iz prijašnjeg iskustva svojih kolega pitanje je. Mada ovaj pokret ni ne pokazuje želju za koordinacijom s drugim stranakama. Sada svojom najavom izlaska-ne izlaska iz institucija praktično prepuštaju Novi Beograd SNS-u.

Nisu se Kreni-Promeni želeli nametnuti samo kao lideri u Beogradu, već je Manojlović potegao sve do Niša, gde je njegov pokret ipak trećeplasirana opoziciona grupacija. Istakao je tada da ako se dozvoli prekrajanje zapisnika u Nišu, nikada neće biti slobodnih izbora u Srbiji. Napomenuo je da treba istrajati na pravnom putu, ali istovremeno i na građanskoj neposlušnosti i da masovne demonstracije vidi kao potreban korak, te da su potrebni građanska neposlušnost i masovne demonstracije.

Od prvoplasiranog opozicionog kandidata, doktora Milića, dobio je direktni odgovor – da svi oni iz Beograda puste Niš na miru.

Nasilno pokušavajući da se nametnu kao lideri opozicione borbe, što nesumnjivo u Beogradu shodno rezultatu jesu, Manojlović i njegov tim, koji su se do sada isticali upravo suprotno – jasnim planom i strategijom, se iz dna u dan se sapliću i idu iz greške u grešku.

Prvo nametanje ultimatuma koji smisla nema opozicionim kolegama, a onda i praktično prepuštanje Novog Beograda naprednjacima.

Kao kada u želji da dohvatiš sirće, srušiš slanik, onda i biber, a zatim i prospeš supu iz tanjira sebi po ganc novim pantalonama.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari