Takozvana „politička korektnost“ kao izraz uviđavnosti i obzirnosti prema drugima, po pravilu obespravljenima i/ili manjinama, predstavlja tekovinu koja se i na Zapadu meri tek nekolikim decenijama, a u zemljama u razvoju još je u povoju. U Srbiji se u poslednje vreme, bar kada je reč o težim prestupima, recimo zlostavljanju Roma ili homoseksualaca, počinje da nameće sudskim putem, što je najbrži način da se učvrste iščašene etičke norme, ali se gradi i „puzeći“, npr. na terminološkom planu zamenom imenice „invalid“ kovanicom „osobe sa invaliditetom“.
U SAD, gde se s konceptom političke korektnosti najdalje otišlo, pa se sve češće veruje da se i preteralo, ovih dana uzbuđenje izaziva ponašanje vrlo uglednog hirurga Lazara Grinfilda. Taj doktor se, kao urednik lista „Hirurške vesti“, na Dan zaljubljenih našalio kako sperma ženama popravlja raspoloženje. Duhovitost mu je presela jer je, suočen s kritikama da je seksista koji vređa žene, podneo ostavku na svoj urednički položaj. Napadi nisu prestajali, pa je ovih dana, malo pre Vaskrsa, morao da se odrekne i položaja predsednika Američkog hirurškog koledža jer su njegove koleginice pretile da će svaki sastanak koji on organizuje prekidati demonstracijama.
Osramoćeni hirurg, koji je za svojih 76 godina života navikao samo na priznanja (po njemu se zove i jedan venski filter) pravdao se da sperma ima korisna biohemijska svojstva i da „predstavlja jedinstven način na koji priroda potpomaže povezivanje čoveka i žene“. Zanimljivo je da je jedan lekar s naših prostora pre tridesetak godina na Mičigenskom univerzitetu, gde je reputaciju sticao i Grinfild, posle mnogo peripetija uspeo da odbrani tezu po kojoj lišavanje navodno blagotvornog delovanja sperme povećava rizik od raka dojke. Ostatak svog radno aktivnog veka proveo je putujući s jednog stručnog skupa na drugi i optužujući tzv. barijernu kontracepciju (kondomi, intravaginalne dijafragme) za ugrožavanje zdravlja žene. Ni njegova argumentacija nije nikad prihvaćena jer nije ispunjavala tzv. kriterijume uzročnosti (biološka objašnjivost, ponovljivost rezultata itd.).
Grinfild je prethodnih dana, uoči ostavke, izmenio argumentaciju, pa je postavio retoričko pitanje da li bi muškarci bili toliko „osvetoljubivi“ da su žene napravile sličnu, po njemu sasvim dobroćudnu šalu na muški račun. Simpatije su izostale jer niko nije video da je tu moguće umetnuti znak jednakosti, pošto je hirurgija, naročito kada se radi o najvišim akademskim položajima, prevashodno muški „zabran“, a malobrojnim ženama se jasno stavlja do znanja „ko kosi, a ko vodu nosi“.
Poruka o asimetriji prava na izražavanje stava je i za nas jasna. Kada homoseksualci organizuju „Paradu ponosa“, dužni smo da tu manifestaciju prihvatimo ili, bar, tolerišemo. Međutim, ukoliko bi većinska populacija reagovala pokretanjem svoje „Parade ponosa“ radi polemisanja čija je seksualna orijentacija „prava“, a posebno ukoliko bi, u znak sprdnje, pozvala građane na „Paradu stida“, pod sloganom da „ako se oni ponose, mi treba da se stidimo“, to bi bila provokacija na koju bi, pored civilnog društva, reagovali i „organi sile“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
