Skandal u Novom Pazaru

Za apsolutnu većinu Zukorliću je ipak nedostajao jedan glas, a u Novom Pazaru se davno spekulisalo da muftija ima „svoje ljude“ na listi Ljajićevog Bošnjačkog preporoda, te da mu nije problem da obezbedi većinu. To se u sredu i desilo. Dva većnika Bošnjačkog preporoda podržali su konstituisanje saveta koji predvodi BKZ. Ostali sa Ugljaninove i Ljajićeve liste nisu ni došli na sednicu. Na sednici su obznanjene najblaže rečeno skandalozne odluke nadležnog Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Najpre su na čudan način dva kandidata sa liste „Preporoda“ ostala bez mesta u savetu. To su naravno oni koji su podržali predlog Zukorlića. Oni tvrde da su njihove ostavke falsifikovane i najavljuju tužbe. Predstavnik Ministarstva Petar Antić na samoj sednici pročitao je izmenjenu verziju Poslovnika kojom je za verifikaciju mandata potrebna većina od dve trećine članova, ubrzo je napustio zasedanje, ali i pozvao novinare da napuste sednicu jer nemaju akreditaciju za praćenje. Za svih 16 prethodno formiranih saveta bila je dovoljna prosta većina, za Bošnjake dvotrećinska. Zašto? U nemuštom odgovoru novinarima, Antić je pomenuo „specifičnost“ bošnjačke zajednice i želju Ministarstva da savet Bošnjaka bude „stabilan“. Kada za jednu stranu važe jedna, a za druge naprasno promenjena drugačija pravila, to nema veze sa „specifičnošću“. Reč je o direktnoj diskriminaciji.

Pošto država ne priznaje formiran savet, verovatno će biti raspisani novi izbori, na kojima, naravno, Zukorlićeva lista neće učestvovati, a Suljova i Rasimova hoće. Onda će Bošnjaci, uz dve verske zajednice dobiti i dva nacionalna saveta. Neće biti da je to po njihovoj, već je pre reč o želji države. Muftija Zukorlić mnogima nije simpatičan, ali to nije razlog da država flagrantno krši sopstvene zakone i pravila kako bi onemogućila listu koju on predvodi da formira savet. Takvim potezima država samo daje „vetar u leđa“ Zukorliću, jer nedvosmisleno pokazuje da su joj važniji interesi dva ministra u Vladi Srbije nego izborne volje bošnjačkog naroda. Da je ovako nešto činjeno u vreme Miloševića, ajde de, ali u vreme demokratske i proevropske vlasti…