Snaga plenumske demokratije: Još jedno pismo profesora studentima u blokadi

Gledao sam prošle nedelje vaš podkast „Plenum caruje, snaga klade valja“ na YouTube kanalu studenata FDU u blokadi. Svaki građanin treba da pogleda taj podkast ako želi da bolje razume principe vašeg plenumskog delovanja, a jedan od njih je direktna demokratija sa tendencijom da se ona proširi na celokupno društvo. Ove nedelje ste objavili i letak „Plenum za početnike“ kao vodič za plenumsku demokratiju, koji se već proširio društvenim mrežama. Svaki građanin treba da pročita taj letak, a u ovom pismu ću se baviti upravo tom idejom plenumske (direktne) demokratije u Srbiji.

U prošlom pismu sam objasnio da ste vi u ovom momentu nosioci političkog legitimiteta u Srbiji, koji ste posle toga i potvrdili donošenjem Studentskog edikta u Nišu pred stotinama hiljada prisutnih građana i milionskom broju gledalaca koji su pratili prenos iz Niša. Međutim, politički legitimitet ne znači da sav teret društvenih promena treba da bude na vama.

Pominju se brojne nerealne kao što su: da studentski plenumi treba da sude naprednjacima, da se formira studentski plenum u Skupštini, da studenti osnuju stranku, da studentski plenumi obavljaju intervjue i učestvuju u izboru lokalnih funkcionera ili da organizuju parlamentarne, predsedničke i lokalne izbore itd. Velika iščekivanja građana mogu dovesti do velikih razočarenja.

Poslovica „Um caruje, snaga klade valja“, koja inspirisala vaš podkast se zasniva upravo na komplementarnosti inteligencije i snage. Jedno bez drugoga ne ide. Na vašim plenumima ste osmislili zahteve, ali bez snage građana koji vas podržavaju ti zahtevi ne bi imali budućnost. U podkastu ste rekli da ne tražite smenu vlasti. Iz iskustva znam da se vaši zahtevi neće ispuniti bez smene vlasti, ali ne kažem da je vaš pristup pogrešan. To je zapravo čuveni stav Miltona Fridmana koji je smatrao da je važnije od izbora pravih ljudi da se u državi uspostavi politička klima mišljenja koja će naterati i pogrešne ljude da urade pravu stvar. Naime, Fridman je smatrao da ukoliko nije politički isplativo za pogrešne ljude na vlasti da urade pravu stvar, neće ju uraditi ni pravi ljudi na vlasti – odnosno, ako pokušaju ubrzo će biti smenjeni sa funkcije. Lično sam više puta uspeo da proguram neke inicijative koje je podržala vlast suprotnog političkog spektra. Međutim, sa naprednjačkom vlasti to nije bio slučaj: prvo su obećali da će ispuniti predloženu inicijativu, a onda su tražili ponižavajuće radnje od građana koji su stajali iza inicijative, a sve sa ciljem promovisanja SNS-a, da bi ih na kraju izigrali. Uostalom, vaše poruke na protestima i društvenim mrežama koje ismejavaju naprednjake i nenadležnog „nepomenika“ na čelu, pokazuju da i sami znate da se zahtevi neće ispuniti bez smene vlasti.

Ipak, Fridman je i u ovom našem kontekstu u pravu kada je rekao da je važno promeniti političku klimu mišljenja, a vi je menjate velikim koracima kojima pešačite od grada do grada, od sela do sela, od protesta do protesta. Važno je da se ta klima, pre svega vrednosti donesene Studentskim ediktom, zadrže bez obzira na to ko će biti na vlasti. Ali vratimo se sada na temu ovog pisma, a to je plenumska demokratija.

Ona bi mogla da postane dodata vrednost za celokupno srpsko društvo. U letku objašnjavate razloge za direktnu demokratiju („Zašto plenum?“), iniciranje plenuma („Kako početi?“), pravila odlučivanja („Glasanje“), pravila diskusije („Javljanje“), tačke dnevnog reda („Tok plenuma“), upravljanje plenumom („Moderatorski tim“), ilustracija plenumskog odlučivanja („Primer“) te poziv građanima da uvedu plenume u svojim kolektivima. Odluke plenuma sprovode radne grupe koje je plenum izglasao… Vi to sve znate, ja to ovde beležim zbog građana. Građani treba da znaju da ne treba da čekaju vas da spasite Srbiju, već treba hitno da počnu da se organizuju u plenume.

U podkastu ste pomenuli radničko samoupravljanje kao zaboravljeni primer plenumske demokratije. To me posebno pozitivno iznenadilo jer se zaista radi o nepravedno zapostavljenom konceptu. Naime, u našim akademskim krugovima je to skoro pa tabu tema, nešto što se veže za propali komunizam. Međutim, ono se globalno i dalje proučava kao jugoslovenska inovacija koja bi mogla poslužiti kao alternativa ili inspiracija za ublažavanje posledice surovog kapitalizma. U inostranstvu postoji ogromna literatura o radničkom samupravljanju, te su se razvili i srodni koncepti kao što su industrijska demokratija, demokratija na radnom mestu i sl, dok kod nas skuplja prašinu u nekim zaboravljenim podrumima biblioteka.

U podkastu ste pomenuli i pravni osnov za plenumsku demokratiju, a to su zborovi građana iz Zakona o lokalnoj samoupravi.

Ja ne znam da se ikada sazivao zbor građana u mesnoj zajednici u kojoj živim. Tamo gde se saziva je obično na inicijativu lokalne vlasti da se ispuni forma, a građani se obaveštavaju preko oglasnih tabli koje niko ne čita pa uglavnom ni ne dolaze.

Ako građani sami žele da sazovu zbor, obično se postavlja minimalni broj građana koji mogu da zatraže sazivanje, ali na kraju ono što se izglasa na zboru građana ne može da direktno primeniti, nego nadležni organ tek treba da razmotri zahtev ili predlog zbora građana, a može i da ga odbije. Ovakav pravni okvir je nepraktičan i tiče se samo lokalne samouprave, a ne i funkcionisanja čitave države. Ipak, inicijativa da se aktiviraju zborovi građani jeste promena političke svesti i političke klime – da građani osete da oni imaju moć da menjaju stvari, a ne da će to neko drugi da uradi umesto njih.

Međutim, ima još jedan daleko važniji pravni osnov za plenumsku demokratiju, a to je Ustav Srbije, i to njegov prvi član.

Tamo piše da je Srbija država zasnovana na načelima „građanske demokratije“. Iz tog prvog člana Ustava iščitavamo volju ustavotvorca da kada predstavnička (parlamentarna) demokratija zakaže, da se vlast vraća u ruke građana, a to je upravo ono što se sada dešava. Sada je prilika da se Srbija preustroji u građansku demokratiju, kako nalaže Ustav, i kako bi se sprečilo da neko ponovo preotme vlast od građana.

Preduslovi za plenumsku demokratiju su već stvoreni. Zahvaljujući vama, građani su se politički angažovali kao nikada do sada. Svakodnevno učestvuju u protestima, blokadama, pešače, javno ističu političke poruke, pružaju vam podršku u novcu, hrani, prevozu i svemu ostalom što je do pre nekoliko meseci bilo nezamislivo. A sada treba da preduzmu još jedan korak napred. Ako uspete da plenumsku demokratiju uspostavite na mikronivou – kako pišete u „Plenumu za početnike“ prvo sa kolegama, komšijama, prijateljima… da redovna politička participacija građana postane nešto normalno, ona ima potencijal da deluje i na makronivou. Kako?

Svako javno okupljanje je prilika za jedan ili više plenuma. Važno je imati ljude, dnevni red, pravila diskusije, moderiranje, glasanje i sve ono što ste naveli u „Plenumu za početnike“. Jedan veliki građanski plenum ste već testirali u Novom Sadu 1. februara, premda to nije bio pravi plenum jer mu nije prethodila diskusija, ali i taj nedostatak se može otkloniti. Kada se radi o velikim skupovima u velikim gradovima mogu se prvo organizovati plenumi na više mesta na kojima će se diskutovati, a na kraju glasati na zajedničkom velikom plenumu. Plenumi se mogu održati i istog dana u više gradova i tako doneti ključne odluke za budućnost Srbije. Upravo plenumska demokratija može da oživotvori princip građanske demokratije iz tog zaboravljenog prvog člana Ustava.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.