Boris Tadić i Ivo Josipović, tokom dva dana posete hrvatskog predsednika Srbiji, dali su sve od sebe da postignu maksimum mogućeg na unapređenju odnosa dve države, dva društva, dva naroda. Iskreno, otvoreno i bez predrasuda pokrenuli su rešavanje brojnih otvorenih pitanja, gotovo svih nasleđenih iz ratnih devedesetih.
Od političkih elita u Beogradu i Zagrebu zavisi da li će se dobra volja dvojice lidera realizovati kroz međudržavne sporazume i bolji život ljudi ili će se svesti na privremenu relaksaciju odnosa i jednokratni medijski spektakl.
U smislu realnih predsedničkih ovlašćenja, definisanih ustavom i zakonima, ali uslovljenih i unutrašnjim političkim okolnostima, poseta Iva Josipovića, koju je Boris Tadić u dva navrata okarakterisao kao istorijsku, predstavlja potpuni uspeh. Predsednici su bez zazora govorili o svim najosetljivijim pitanjima, od povratka izbeglica i Vukovara, preko demarkacije državne granice i povraćaja kulturnog blaga, do međusobnih tužbi za genocid i Kosova. Izuzev prirodom usmerenog toka Dunava, koji je doveo do drugačijih viđenja o tome gde bi granična linija na toj reci trebalo da se povuče, svi ostali problemi imaju korene u vremenima za koja nisu odgovorni ni Tadić ni Josipović, ali čije rešavanje su ove 2010. uzeli u svoje ruke.
Na predsednicima je bilo da obave ono što su obavili, otvorili su začepljene kanale komunikacije, ne samo za prethodna dva dana, već i u brojnim neformalnim kontaktima, od Opatije preko Brisela do Subotice. Uz naznaku da je Tadićeva (buduća) odgovornost nešto veća. S obzirom da je ujedno i lider najmoćnije političke stranke u Srbiji i neformalni šef Vlade, od njega se očekuje da bude nešto više od inicijatora normalizacije. Tadić će morati da bude i motor, čovek koji će donositi konkretne odluke na što bržem približavanju Beograda i Zagreba. Josipović je, pak, u kohabitaciji s vladom HDZ, a i u samoj stranci kojoj pripada, SDP, formalno nema značajniju funkciju. Ipak, dosadašnji potezi hrvatskog predsednika ukazuju da on od takvih unutrašnjih prilika neće stvarati alibi.
Tadić i Josipović su zajedničkih 48 sati proželi simboličkim porukama, kao što su šetnja centrom Beograda, čitanje „Leksikona YU mitologije“, povraćaj ikone otete iz Dalja, razgovori s izbegličkim porodicama, nevladinim aktivistima i umetnicima. Svaki od tih gestova sadrži snažnu političku poruku. Dobar pravac je zacrtan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
