Šta još sve ne znamo o srpskoj ekonomiji

To je rast bez vidnog tehnološkog napretka, takozvani ekstenzivni rast. Približno koliko raste vrednost proizvodnih i uslužnih kapaciteta i broj zaposlenih toliko raste i ekonomija.

Pogotovu ako rast BDP-a naročito obezbeđuju velike infrastrukturne investicije izvedene po cenama iznad stvarne vrednosti radova i ako te investicije idu ispred opšteg nivoa rasta ekonomije. Promene u kvalitetu zaposlenosti i kvalitetu života u tom modelu rasta su nikakve ili zanemarljive. U tom slučaju rast standarda je u direktnoj vezi sa politikom raspodele i politikom doprinosa i poreza na zarade, a mnogo manje rezultat rasta produktivnosti.

Ove 2025. godine u prilici smo da shvatimo da ni za ekstenzivni rast nemamo više potrebne uslove, karakteristične u protekloj deceniji. Nemamo dovoljno raspoložive radne snage, pogotovo jeftine. Jeftine po meri stranih investitora, pa su svi izgledi da će i njih biti relativno manje nego do sada. Sasvim je moguće da ni infrastrukturne investicije neće biti tog intenziteta da obezbeđuju značaj deo rasta BDP-a.

A za rast na osnovu značajnog rasta domaćih privrednih investicija, bez čega faktički nema i razvoja ekonomije, nemamo ni sistemske ni finansijske pretpostavke. Zato su prisutne neke pojave koje podstiču na razmišljanje šta se to dešava u našoj ekonomiji, što je i tema ovog teksta.

Pored inače obimnih infrastrukturnih investicija sada imamo i investicije koje zahteva Ekspo 2027. Imajući u vidu naš skromni budžetski potencijal za tolike javne investicije, realno je bilo očekivati da zaduživanje države u ovoj i narednoj godini bude veće od prosečnog zaduživanja u proteklih pet godina (2,9 milijardi evra godišnje).

Međutim, onomad nas ministar finansija izvesti da je javni dug na kraju maja manji nego krajem prošle godine za 105 miliona evra i da je pao na 44 odsto BDP-a, a ne tako davno bio je 70 odsto BDP-a. I to nije sve. Budžetski deficit na kraju maja iznosio je 72,1 milijardu dinara što je manje za 119,4 milijarde dinara od predviđenog deficita vrednog 191,5 milijardi dinara.

Oni kojima je ovakva informacija upućena u prilici su da zaključe – kud će bolje. Sve to uz petomesečni rast BDP-a od 2,2 odsto, prema nalazu biltena MAT (mesečne analize i trendovi), dakle značajno manjem od predviđenog rasta u ovoj godini od 4,2 odsto, na kom je i zasnovan ovogodišnji budžet.

E sad, otkud smanjenje javnog duga i u apsolutnom iznosu i otkud budžetski deficit od svega 72,1 milijardu dinara za pet meseci ako je na godišnjem nivou predviđen u iznosu od 314 milijardi dinara. Pogotovu što su u međuvremenu donošene odluke o nekim rashodima koji nisu bili planirani prilikom usvajanja budžeta, a budžetski prihodi se, zbog sporijeg rasta BDP-a od predviđenog, ne ostvaruju u planiranom iznosu. Ništa od toga se javno ne saopštava niti zna, osim da je javni dug manji od prošlogodišnjeg, a deficit manji od predviđenog. Ostaje da nagađamo.

Da možda nije mnogo više otplaćeno dospelog javnog duga od novih pozajmica, što je malo verovatno, jer odavno nemamo budžetski potencijal da dugove vraćamo bez novih pozajmica za tu svrhu. Ako je i pri manjim naplaćenim budžetskim prihodima od planiranih deficit budžeta manji od predviđenog, za sklonog razmišljanju ostaje zaključak da se radi o ozbiljnom zastoju u isplatama iz budžeta u odnosu na planiranu dinamiku budžetskih rashoda, što se smatra ozbiljnim poremećajem u javnim finansijama.

Bilo da se radi o rashodima za zaposlene, materijalnim troškovima javnog sektora, privrednim podsticajima, ili još gore, zastojima u javnim investicijama pa i onim u vezi, po vlasti velike razvojne šanse, izložbe Ekspo 2027. I to nije sve što ne znamo, bar ne većina.

Ako se BDP ne ostvaruje prema prvobitnim predviđanjima, priliv deviza po osnovu stranih investicija, kako izveštavaju, drastično pada, a po informaciji ministra finansija ispada da se stalo i sa državnim zaduživanjem, kako to da kurs dinara odoleva?

A nije tajna da je bar dosad odlučujuće zavisio od priliva deviza po osnovu stranih direktnih investicija, zaduživanja države i doznaka iz inostranstva. Normalno bi bilo pomisliti da je kurs očuvan intervencijom Narodne banka Srbije (NBS) na međubankarskom deviznom tržištu (MDT) neto prodajom deviza iz deviznih rezervi radi izjednačavanja ponude i tražnje deviza na MDT. Međutim, nije.

Guvernerka nas onomad izvesti da je NBS ovogodišnji neto kupac deviza po ovom osnovu za preko 50 miliona evra, ali nas nije, koliko znam, javno izvestila da su devizne rezeve za šest ovogodišnjih meseci pale za 1,9 milijardi evra, nasuprot visokom kontinuiranom rastu u prethodnom godinama. Za čega su upotrebljene te rezerve, ne znamo. I da ne nabrajam šta još sve ne znamo, a morali bi znati.

Autor je ekonomista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.