Strazburška načela i presedani

Vladimir Ilić Vrhovni sud Srbije uvažio je tužbu Crnogorske pravoslavne crkve (CPC). Sud je zbog povrede pravila upravnog postupka poništio rešenje Ministarstva vera kojim je odbijen zahtev za upis CPC u Registar crkava i verskih zajednica. Iz Ministarstva vera dolazi vest da će ono postupiti po sudskoj odluci i da će ponovo doneti rešenje o odbijanju zahteva za registraciju CPC u Srbiji.
S druge strane, poverenik CPC za Srbiju očekuje registraciju svoje crkve ili „ekspresno rešavanje ovog problema pred sudom u Strazburu“. Koliko su realna ova očekivanja CPC u Srbiji?
Presedani postoje. Rumunskoj pravoslavnoj crkvi (RPC) u Strazburu je dosuđeno da može da obnovi svoje tri eparhije u Moldaviji, i pored protivljenja moldavske države, tamošnje pravoslavne crkve i Moskovske patrijaršije. Za razliku od CPC u Srbiji, RPC u Moldaviji ima svoje sveštenike i vernike. Sud u Strazburu je član 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima primenio i na veroispovesti poput prastare druidske ili nove sajentološke, ali je odbijao tužbe organizacija koje su bile građanskog, a ne verskog karaktera.
Ministarstvo vera kvalifikuje CPC upravo kao udruženje građana. Sud u Strazburu traži da se proces registracije crkava oslobodi proizvoljnosti i preširokih diskrecionih prava upravne vlasti, kao i uticaja vlasti drugog crkvenog autoriteta. CPC može da se pozove na ova načela i na presedane. S druge strane, Ministarstvu vera ne bi bilo teško da pred sudom u Strazburu dokaže da CPC u Srbiji, mada postoji kao organizacija, nema vernike ni sveštenike. U tom slučaju bi CPC bila lišena zaštite koju pruža član 9 Evropske konvencije, kao i njen član 11, pošto vlast ne priznaje CPC kao versku zajednicu, ali njenim članovima ne uskraćuje pravo na udruživanje.