Studenti da dopišu i peti zahtev

Da su postavili samo svoj četvrti, poslednji zahtev, to bi se moglo razumeti kao čisto socijalni, klasni zahtev koji se tiče njih kao jednog dela društva. To bi onda bio pokret za poboljšanje materijalnog položaja studentske populacije.

Tu ne bi bilo nikakve politike već samo socijale. Međutim, oni ni to nisu umeli da postave kako valja: trebalo je da traže potpuno ukidanje kategorije samofinansirajućih studenata, te da svi studiraju bez plaćanja školarine, a da se sredstva za to pokriju dodatnim oporezivanjem najbogatijih u ovoj zemlji među kojima spadaju kako domaći tako i strani preduzetnici. Ali, ne.

Oni su sada zadovoljni time što će, kada se usvoji ovaj predlog izmene zakona, ipak, morati da odmah ispovrte 100% da bi posle godinu dana dobili natrag 50% od uplaćene sume?! A zašto to šetanje para? Zašto ne bi uplatili 50% i gotovo. A ja dodajem: zašto ne bismo ukinuli školarinu?

Iluzija je kako zahtev da „prorade institucije“ nije politički. To je i te kako politički zahtev. Odakle takvo čistunstvo kod studenata? Zašto su podlegli režimskoj mantri da je unapred sumnjiv svako ko se zalaže za politiku, da je sumnjiv svako ko je član bilo koje (opozicione) stranke?

A zašto ne bi bio sumnjiv i svako ko je član vladajućih stranaka? Da li neko misli u svojoj naivnosti da će moći ovako unedogled da blokira fakultete? Pritom – nemojmo se zavaravati – to je manjina studenata. Bliži se jun, tu je kraj školske godine. Fakulteti su u blokadi, kako koji, od kraja novembra ili od početka decembra.

Sa školama je drugačije, tu se može sve i svašta, ionako niko ne zarezuje školu i ona objektivno nudi i suvišna znanja, učenici su preopterećeni. Moći će se priznati svima da su završili razred iako nisu pohađali nastavu u drugom polugođu, prepisaće im se ocene sa polugodišta u svedočanstvo o završenom razredu, a ukoliko je neko nezadovoljan moći će da popravi ocene preko leta na ispitu.

Studentima se ne mogu priznati ispiti koje nisu ni prijavili niti izašli na njih, niti mogu da polažu gradivo koje nisu slušali pogotovu oni na medicini, biologiji, fizici, hemiji… Tu je nemoguće kao kod društvenih nauka savladati materiju samostalno.

Protesti se pretvaraju, zapravo polako klize u putujuće karnevale od grada do grada gde se krčkaju sarme za našu divnu decu i ostale, gde glumci deklamuju, muzičari sviraju a oduševljeno građanstvo đuska.

Da li neko misli da su tipovi na vlasti ludi pa će im tako predati vlast na tacni? Ali studenti i ne žele vlast, njima smrdi i sama reč politika. Pa kako onda? Šta dalje činiti?

Od kako je najavljen taj spektakularni skup u Beogradu, valjda za subotu 15. marta, počeli su svi da se lože kako će se toga dana „nešto konačno desiti“. Ali kako? Da li neko misli da se istorija može po želji reprizirati?

Da će okupljeni provaliti u vladine zgrade i zauzeti ih, proglasiti revoluciju? Šta misle? Zar to ne bi bila ipak nekakva politika? Zar to ne bi bilo suviše riskantno? Šta ako vlast može da računa na državni represivni aparat?

Onda će moći da kažu da su suzbili protivustavni pokušaj nasilne promene vlasti mimo izbora. I dobiće podršku i iz Brisela i iz Vašingtona. Jer tamo ili ne razumeju ili se pretvaraju da ne razumeju naše prilike. Verujem u ovo drugo.

Stoga je jedino pametno i bez stida to kažem POLITIČKO rešenje da studenti dopišu i peti zahtev: PRIVREMENA NESTRANAČKA PRELAZNA VLADA EKSPERATA KOJA ĆE PRIPREMITI SLEDEĆE IZBORE. Ovo jeste politika. Jer sve je ipak politika, nemojmo se lagati. I da traže ukidanje školarine!!! Pa makar i to bila politika.

Autor je književnik i publicista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.