Sve veće pukotine u SNS sistemu kapilarnih glasova

Na međunarodnom planu to je podrška Zapada koji u Srbiji nema boljeg izvršioca sopstvenih geopolitičkih i ekonomskih interesa.

Na unutrašnjem planu to su:

*Medijska kontrola, prevashodno preko komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom i tabloida koji služe za dehumanizaciju kritičara režima i čija je funkcija, samim tim, sprečavanje formiranja kredibilne alternative u očima onih koji te medije prate. Drugi deo medijske kontrole sprovodi se putem RTS-a preko kog se formira dominantan narativ.

*Kontrola tokova novca i kartelsko organizovanje čija je suština da u praktično svakoj privrednoj grani postoji kompanija koja je deo SNS holdinga/kartela i kao takva povlašćena.

*Lična popularnost koju Aleksandar Vučić uživa kod jednog dela stanovništva, pre svega kod starijih i manje obrazovanih građana. Većinski deo te grupacije vidi Vučića kao garanta isplate penzija, socijalnih davanja, izgradnje puteva i kao nekog koga Zapad nastoji da sruši, jer navodno vodi samostalnu i slobodarsku politiku.

*Poslednji potporni stub su pritisci u javnom sektoru na zaposlene čemu bih posvetio ovaj tekst, jer se u tom segmentu stvara sve veća pukotina čije širenje preti opstanku režima.

Kako u praksi funkcioniše sistem kapilarnih glasova i pritisak na zaposlene?

On je najizraženiji u javnim preduzećima, ali postoji i u privatnom sektoru, prevashodno u kompanijama koje su deo kartela. Partijski direktori javnih preduzeća na stranačkim sastancima dobijaju kvotu glasova, odnosno broj ljudi iz te kompanije koju treba obezbediti za određeni skup.

Direktor, nakon toga, okuplja najuže rukovodstvo kojem podeli instrukcije i liste za popunjavanje u slučaju održavanja izbora.

U ovom nivou lanca komandovanja nema nikakvih problema u funkcionisanju. Direktori i najuža rukovodstva preduzeća bespogovorno izvršavaju naredbe partijskih komesara, jer su svesni da bez stranke gube mnoge privilegije. Oni, vrlo često, ne samo da nemaju obrazovanje ili je ono stečeno pod sumnjivim okolnostima, nego nemaju ni znanje koje se stiče mukotrpnim radom, jer ni na rad nisu navikli. Međutim, problemi u funkcisanju nastaju kada treba popuniti liste sa ljudima, odnosno kada direktori krenu sa spiskovima dublje u kolektiv po linijama za koje su odgovorni.

Prvi na spisku za podršku su zaposleni koji su dobili posao na osnovu članstva u stranci i oni to izvršavaju, iako sve više gunđaju, pitajući se dokle će to morati da rade uvereni da su odavno odužili stranci za ono što su od nje dobili. Kada potpišu ugovor na neodređeno vreme, gunđanje se pojačava… Slede ljudi koji su dobili posao na osnovu poslovnih, rodbinskih, prijateljskih ili ljubavnih veza, koji su često već i u stranci, ali ne uvek.

Oni, često, pokušavaju da koriste tu vezu da izbegnu neprijatnije aktivnosti, poput odlaska u društveno omraženi „Ćacilend“, ali su i dalje prilično sigurna stavka u sistemu kapilarnih glasova. Treći krug su ljudi koji su dobili određeno unapređenje, povećanje koeficijenta za obračun zarade zbog čega „treba da pokažu zahvalnost“.

Ovi ljudi sve više odbijaju poslušnost zbog unutrašnjeg konflikta – nisu glasači vlasti i ne žele da im služe, ali ne žele ni da izgube određene (ne)zaslužene privilegije. Sledeći su oni kojima se sve to samo obećava, ali režimu na ta vrata ne vredi više da kuca. Ti ljudi su i ranije dobijali razna obećanja, potpisivali podrške, išli na najveće skupove, a nisu dobili ništa. U ovako zaoštrenim političkim okolnostima oni više ne žele da se zbližavaju sa garniturom kojoj se bliži politički kraj.

U javnosti se malo govori o tome šta će biti sa ovim ljudima nakon neminovne promene vlasti? Podsticajan tekst napisao je kolumnista lista „Danas“ Nemanja Rujević. Moja osnovna poruka ljudima koji ovakav sistem organizuju i sprovode u preduzećima je da znamo ko su i da će odgovarati.

Sigurno više neće biti na funkcijama, a mnogih od njih biće, bez dileme, predmet i drugih istraga. Nakon promena biće još više svedočanstava od njihovih sekretarica koje su sređivale spiskove do niza drugih ljudi sa dokazima o pritiscima i ucenama kojima su svodili ljude na brojeve i gazili njihovo dostojanstvo.

Svi ljudi sa kičmom, koji su vredno radili, treba da znaju da su upravo oni sačuvali preduzeća od potpune propasti. Oni nisu posustali ni pod pretnjama otkazima, raspoređivanju na lošije radno mesto, niti ih je obeshrabrila činjenica da, zbog nepristajanja na gozbu sa naprednjačke trpeze, ne mogu da napreduju. Ovakvim ljudima, uz sopstvenu svest da su se u teškim vremenima držali izuzetno časno, dovoljno je garantovati da će svako napredovanje biti vezano isključivo za doprinos poslu. Ovo nije puko obećanje, to je uslov opstanka našeg društva i njegovog napretka.

Ljudi koji su u svemu učestvovali zbog straha ili zakonski dopuštenih privilegija, nevoljno odlazeći na mitinge, treba konačno da kažu da je bilo dosta!

Činjenica da su u nekom periodu pognuli glavu, ne čini ih lošim niti krivim, niti podležu bilo kakvoj odgovornosti, osim one koju im nalaže savest. Režim će svakako pasti na prvim izborima koji budu organizovani uz poštovanje minimalnih demokratskih uslova, ali njihovo oslobađanje od straha ovu promenu može ubrzati.

Promene su, svakako, pred vratima.  Dostojanstvo, sloboda, hrabrost, pravda i mnoge druge vrline i vrednosti sa spiska žrtava Vučićevog režima potrebno je vratiti u temelje našeg društva i funkcionisanje države i institucija. Samo tako, promene će biti suštinske i sprečiće neki novi kartel da se prema državi odnosi kao prema partijskom plenu.

Autor je potpredsednik Novog DSS-a i narodni poslanik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.