Teret udobne pozicije

Biljana Stepanović Ko bi verovao, pre nekoliko godina, da bi vlada demokrata i socijalista uopšte bila moguća, a pogotovu da bi mogla biti dočekana sa ovolikom podrškom i odobravanjem kao što je to slučaj sa najnovijom, upravo formiranom? Mirko Cvetković jeste nekoliko svetlosnih godina udaljen od Miloševićevog večitog premijera Mirka Marjanovića, ali su Ivica Dačić, Milutin Mrkonjić i Petar Škundrić – oni stari. Samo nam u ovom „novom okruženju“ uopšte ne deluju tako, već nekako renovirano i sasvim prihvatljivo.
Zašto je to tako? Više od samih socijalista, koji su se tokom ovih godina polako ali sigurno distancirali od samih sebe (osim Mrkonjića koji se i dalje deklariše kao verni miloševićevac, što je kao ljudska osobina ipak za svako poštovanje), zaslugu za njihovu ovoliku prihvatljivost snosi Vojislav Koštunica. Kad smo, naime, videli šta nas može snaći i kad je, štaviše, ta opasnost postala u jednom trenutku vrlo realna, treba priznati da nam je kamen pao sa srca toliko da smo i socijaliste spremni da privijemo na grudi kao najrođenije.
Naročito je zgodno što se oni u ekonomsku politiku i generalni kurs vlade po svoj prilici neće preterano mešati. Ili bar neće smetati. Dakle, ostaju nam dve programski i ideološki kompatibilne stranke, Demokratska stranka i G17 plus. One će vlast, sudeći prema Odluci koju je potpisao premijer Cvetković, deliti na ravne časti i tako je i praktikovati. U pomenutoj odluci, naime, predsednik vlade Cvetković ovlašćuje potpredsednika vlade Dinkića da „usmerava i koordinira rad ministarstava i posebnih organizacija u oblasti formulisanja i sprovođenja ekonomske politike i politike privrednog razvoja“.
Osim tog generalnog ovlašćenja, Dinkić će da koordinira i: ekonomiju i regionalni razvoj, rudarstvo i energetiku, infrastrukturu, telekomunikacije i informaciono društvo, životnu sredinu i prostorno planiranje, NIP. A osim toga, koordiniraće i saradnju s međunarodnim finansijskim organizacijama, od Svetske banke, EBRD, EIB, do Razvojne banke Saveta Evrope. Ako ste mislili da je ovo sve (a i previše) – nije. Dinkića je premijer ovlastio da koordinira i infrastrukturne projekte nacionalnog i regionalnog značaja, kao i proces restrukturiranja i privatizacije javnih preduzeća (zajedno sa predsednikom vlade) i, na kraju, projekat sveobuhvatne reforme propisa.
Sve ovo nije bilo lako ni prepisati iz Odluke, a kamoli uraditi u novoj vladi. Međutim, Dinkić je energičan, voli da radi, voli da vlada, sklon je da svoju glavu ubaci na mesta kojima drugi oklevaju i da se približe, pa za njega nema brige. Pitanje je drugo – da li je ovo predsednik Tadić podlegao pritisku ambicioznog Dinkića koji je svoj ulazak u vladu uslovio zahtevom da pravi predsednik vlade u stvari po ovlašćenjima bude on, mada će formalno nositi titulu potpredsednika? Pri formiranju ove vlade, svi su imali solidan „ucenjivački kapacitet“ tako da Dinkić tu nije mogao mnogo da iskače. Ili je možda stvar sasvim suprotna – da je možda Dinkiću, zbog njegovih gorepomenutih osobina, utrapljen vruć krompir i prepušteno da pod okriljem širokih ovlašćenja pozavršava sve teške i neprijatne zadatke, a da predsednik vlade bude sačuvan kao svima prihvatljiv autoritet i opšti pomiritelj?
Kako god bilo, raspored snaga u ovoj vladi ipak ohrabruje: premijer je čovek nesklon konfliktima i spremniji da gasi nego da pali požare. Potpredsednik (a po ovlašćenjima kopredsednik) vlade je čovek koji je dokazano sposoban da bez pardona, sentimentalnosti i suvišnih kalkulacija izgura ono što započne, a što se u dosadašnjim slučajevima uglavnom pokazalo kao opšte korisno. Samo da se ne dohvata otvaranja i rešavanja afera, tu obavezno zabrlja. Imamo i trećeg ključnog čoveka u vladi koji mora da bude jak, a to je Diana Dragutinović, ministarka finansija. Već iz prvih njenih istupanja može se jasno pretpostaviti da će se ona držati struke, a ne politike. Da neće pristati da plaća i potplaćuje, na račun državnog budžeta, ni zarad „socijalnog mira“ niti zarad političkih apetita. I što je takođe važno, razume i „muke“ Narodne banke, drugog tasa na vagi, jer iz nje dolazi.