Tvrda igra

Nervoza raste, pogotovo zbog činjenice da niko u stvari ne zna kada će se MSP oglasiti. Spekulacije o poslednjoj sedmici jula ubrzo bivaju zamenjene septembrom, zatim se oktobar pomene kao mogući termin, da bi se odmah potom prognoze vratile na jul. Sva ta manje ili više potkrepljena nagađanja odvijaju se, za razliku od političkih izjava, isključivo u diplomatskim kuloarima, daleko od javnosti, u koju se poruke plasiraju onom dinamikom i jačinom koju neka od najnovijih spekulacije određuje.

Reč je o borbi nalik šahovskoj, gde je svaki povučen potez proizvod pažljivog promišljanja o sopstvenim kapacitetima i mogućim opcijama protivnika. Crne i bele tu mogu biti samo figure, a sama igre sastoji se iz bezbroj kalkulacija, nijansi. Pa, kada šef srpske diplomatije Vuk Jeremić zapara osetljive uši porukom da Srbija „nikada neće popustiti“ i da politika u vezi s Kosovom „ostaje ista, bez obzira na sve“, ne sme se prevideti da je reč o jednoj od taktičkih kombinacija, kojom se u isto vreme i reaguje na učestala upozorenja sa Zapada da će odnos prema Kosovu umnogome odrediti evropski put Srbije, i apostrofira da će se Beograd snažno opirati da takve vrste „ucena“ postanu deo mejnstrim politike nakon mišljenja MSP.

S druge strane, kada neko od diplomata iz zemalja koje podržavaju kosovsku nezavisnost, poput francuskog ministra Kušnera ili britanskog ambasadora Vordsvorta, kaže da Srbija ne treba da ulazi u sukob sa 22 članice EU zbog Kosova i da treba da se fokusira na reforme neophodne za što brži put ka Uniji, takođe je reč o poruci povezanoj sa očekivanim ponašanjem Beograda u vezi mišljenja suda u Hagu. A da Evropa i te kako zna grubo da igra najbolji dokaz je odluka da se kandidatura Srbije za ulazak u EU razmatra tek nakon što se MSP oglasi. Opet, učestale izjave da niko od Beograda ne traži da prizna Kosovo, zatim početak ratifikacije SSP i najava evropskog kredita od 200 miliona evra Srbiji, mogu da se protumače kao signal da je EU spremna nešto i „da nam da“, ne samo da zateže.

U sledećih mesec dana očekujmo sve intenzivnija emitovanja tvrdih stavova, upozorenja, zaricanja… Svaka od strana će igrati svoju igru, koliko na sceni, toliko, i još više, iza kulisa. Problem je što će nama, publici, cena karte tek na kraju predstave biti ispostavljena.