Usnio Aca Srbin…

Na pustopoljini između Licemerska i Novičokova, reče u snu vrhovni kozak Aci Srbinu, pridružiće nam se na konjima i brat kozak Lukašenko, te brat kozak Traore. Ko je brat Traore, upita u snu Aca Srbin vrhovnog kozaka, još kako znam ko je brat Lukašenko, ali pojma nemam ko je brat Traore?

Brat Ibrahim Traore, odbrusi vrhovni kozak Aci Srbinu, vođa hunte u Burkini Faso, vatreni fan grupe Vagner i moj najodaniji afrički saveznik, jeste najzgodniji i nejnezgodniji među našom kozačkom braćom, uostalom, videćeš i sam. Burkina Faso se nekada zvala Gornja Volta, pridoda kaćiperno Aca Srbin, inače, neprikosnoveno vladam toponimima, dobro to znaju moji kod kuće. Ne seri, odbrusi nanovo vrhovni kozak, jeftine trikove s toponimima možeš da uvaljuješ svojima kod kuće, ne i meni.

Biće ovo izgleda prava kozačka noćna mora od sna, pomisli i lecnu se u snu Aca Srbin, a biće i da je nesvesno počelo da se poigrava sa mnom jerbo neprestano zahtevam da mi kliču Aco Srbine, te sam izgleda spao na to da, u snu, postanem i literarni lik, i to u nekakvom osrednjem literarnom pokušaju u mom omraženom listu Danas.

Jašu tako ruskom stepom – goli do pojasa, kako inače uobičava da jaše vrhovni kozak – brat Lukašenko, brat Vladimir Vladimirovič, brat Traore, te iznemogli glavni junak naše priče, Aca Srbin. Kozaci u sedlu, treba li spomenuti, podsećali su na razdrljenu slovensku verziju četiri jahača apokalipse, s tim da je tamnoputi brat Traore prizoru davao egzotičan, nesvrstani, šmek. Kako našem snevaču, Aci Srbinu, pri susretu sa belosvetskm čelnicima obično zna da skoči pritisak, drugačije nije bilo ni ovom zgodom, te je bio najusplahireniji u sedlu.

Ode mast u propast, doviknu Aca Srbin vrhovnom kozaku, ukoliko naš srpski čamčić ne privežemo za golemi ruski brod, a to, podrazumeva se, podrazumeva i dogovor oko ruskog gasa.

Kao prvo, podviknu vrhovni kozak Aci Srbinu, te lascivne uvlakačke aluzije oko privezivanja vašeg čamčića za golemi ruski brod nedavno mi je poturao onaj tvoj Porfirije Perić pokušavajući da mi se uvuče pod gluteus maximus, i nije mi baš bilo ugodno, a kao drugo, ne pominji mi ruski gas jer me vasceli dan muče neopisivi ruski gasovi, biće da sam juče preterao sa ruskim kvasom.

Kad smo već kod preterivanja, dometnu Lukašenko Aci Srbinu, neću preterati ako kažem da si suviše mlak prema onim tvojim blokaderima, hapsiš pa puštaš, a ja bih sve to odavno proterao, pozatvarao i potrovao, kao što sam ove moje proterao, pozatvarao i potrovao, i to po osnovu člana 368 krivičnog zakonika – vređanje predsednika Republike Belorusije, to jest mene. Ipak si ti naš kozački brat, a mi kozaci smo daleko toplija braća i od tople braće, dometnu dalje Lukašenko, stoga ne laži sebe i druge oko evrointegracija, budi ono što zaista jesi, i ne zaboravi da mi pozdraviš Ivanu Žigon.

Videvši da nešto ne štima, iznemogli glavni junak naše priče, Aca Srbin, stade da se obilno znoji u snu. Iako naviknut na rad pod pritiskom, i to na rad pod pritiskom od minimum 160/100, znoj nije prestajao da lije sa njega. Utom brat

Traore uoči da se Aca Srbin obilno znoji, pa odluči da se umeša.

Kao pučista ti samo mogu reći, reče Traore Aci Srbinu, da je pučka ili populistička politika običan pimpek od ovce, ništa dugoročno se ne postiže zloupotrebom neobrazovanih slojeva stanovništva, demagoškim trikovima i širenjem ideje da je sve strano ili drugačije – neprijateljsko (izuzev ruskog). Ali, bio sam ubeđen, kriknu bolno Aca Srbin, da smo mi saveznici, istomišljenici i kozačka braća.

Kako se uzme, dometnu na koncu vrhovni kozak, ali ne zaboravi da je ovo san, i da smo mi, polugoli u sedlu, tek preostale krhotine stvarnosti u tvojoj opustošenoj ličnosti, a priroda snova, to jest nesvesnog, takva je da ti poručuje ono što na javi nisi u stanju da spoznaš; a ti nisi u stanju ništa da spoznaš od svoje patološke potrebe da se predstavljaš kao dobrotvor, nije li patološka potreba da se predstavljaš kao dobrotvor zapravo potreba zlotvora.

Još nešto, dometnu još nešto vrhovni kozak, ne zaboravi da je ovo i latentni gej san i da ti kući stalno viču Vučiću pederu, a srpsko društvo, mislim tu i na tradicionalne vrednosti, ruku na srce, daleko više ugrožavaju bahate goveđe glave, korumpirani mufljuzi, ratni i posleratni profiteri, estradne gnusobe i alavi građevinski investitori okupljeni oko tebe nego pripadnici LGBT populacije kao takvi.

I tako se završi noćna mora našeg snevača. Čim se probudio Aca Srbin je zaboravio sve što je sanjao. Sve je, kao i obično, bilo džabe.

Autor je novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.