Vakcina i profit

Na samom kraju proleća prošle godine, kada je proglašena pandemija, Ministarstvo zdravlja je stupilo u kontakt sa proizvođačima vakcina. Dve najpoznatije kompanije su postavile uslov da se isporuka ugovori direktno sa državom (bez posrednika je jeftinije), a u jesen je angažovana treća, Novartis, koja u Srbiji za vakcine nema ni predstavništvo, a ni stalno zastupništvo (idealan teren za prestupništvo). Pokušalo se da se svemu da privid neporočnosti, pa su dva stručnjaka bukvalno sprovedena do mesta odigravanja farse. Rečeno im je da su članovi tenderske komisije, da će odluku o tome dobiti naknadno i da pred novinarima odluče o izboru ponuđača, ali da ne mogu da vide tendersku dokumentaciju (!?). Kada su pokušali da zaštite svoj integritet postavljanjem najsuvislijih pitanja, na njih je pred kamerama vikano.

Ponuđač je, uskraćivanjem dokumentacije, skrio poreklo vakcine i nije demantovao sumnje da je kineska (inače, dvostruko jeftinija) vakcina prepakivana u Italiji, pa slata Imunološkom zavodu u Zagreb, dok se sa naše strane lanac nastavljao notornom „Jugohemijom“ i jednom opskurnom valjevskom firmom. Svi slatkorečivi superlativi vrha zdravstvenih vlasti pretvorili su se u svoju suprotnost, podsećajući građane na „golog kralja“ i „kratke noge“: vakcina nije bila najjeftinija, već daleko najskuplja, nije stigla prva, već poslednja u region, a nije bila ni najbolja.

Manje se zna zašto se uopšte išlo na tender. Pošto je već bila proglašena „epidemija od većeg epidemiološkog značaja“, ministar je imao zakonsko pravo i dužnost da angažuje sva pravna i fizička lica na njenom suzbijanju. Konkretno, to znači da Institut „Torlak“, koji poseduje dozvolu za uvoz i gde je vakcina i inače bila uskladištena, obavi posao uz nadoknadu samo stvarnih troškova. No, „ugrađivači“ su bili važniji od propisa.

Građani su prepoznali mangupluk pa je, računajući i rastur, utrošeno samo 200.000 od isporučenih preko 800.000 i naručena tri miliona doza. Jedan problem proistekao iz te nesrazmere biće skupo uništavanje neutrošenih količina (2,5-3 evra po kilogramu u nekoj od susednih zemalja), a drugi, mnogo važniji, čini pitanje plaćanja preko dva miliona naručenih, a neisporučenih doza. Razumno rešenje je propušteno 8. decembra prošle godine, kada je bilo jasno da se omanulo, a proizvođač je prekršio ugovor. Da je tada raskinut, jedina posledica bila bi izgubljeni profit grupe ostapbenderovaca.

Sada je na našem nejakom glasu javnosti da ne dozvoli da se gubitak pokrije iz budžeta, već da manipulatori preuzmu odgovornost za svoju nezajažljivost. To je prilika i da se pokaže koje nevladine organizacije i koji mediji su zaista nezavisni (mnogi su produžena ruka vlasti).