Veštačenje u prekršajnom postupku 1

Slobodno se može reći da i danas u javnosti, uključujući i pravničku, postoji podeljeno mišljenje o značaju načela materijalne i formalne istine u sudskom postupku, kao i kojem načelu dati prednost.

Laički bismo mogli reći da je materijalna istina ona koja odgovara stvarnom činjeničnom stanju, dok bi formalna istina bila ona koju je sud ili, pak, drugi državni organ utvrdio na osnovu pravila postupka.

Ove dve istine ne moraju da se poklapaju.

Nema sumnje da bi se najšira javnost uvek priklonila ideji materijalne istine.

Na sreću, naš zakonodavac u Zakonu o prekršajima potencirajući formalnu istinu nije uklonio, već je razvio mogućnost utvrđivanja materijalne istine.

Zakon o prekršajima predviđa da sud izvodi dokaze na predlog stranaka i da je stranka dužna da pribavi dokaze čije je izvođenje predložila (član 89 stav 3).

Takođe predviđa da, izuzetno, sud može po službenoj dužnosti pribaviti dokaze ako okrivljeni nije u stanju da to sam učini ili je to opravdano iz razloga celishodnosti i efikasnosti vođenja postupka (član 89 stav 5).

Sud može izvesti dopunske dokaze ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio (član 89 stav 6).

Veštačenje se određuje na predlog stranaka kada je za utvrđivanje ili ocenu neke važne činjenice neophodno pribaviti nalaz i mišljenje od lica koje raspolaže stručnim znanjem, kojim sud ne raspolaže. Izuzetno, sud može po službenoj dužnosti odrediti veštačenje, pod uslovom iz gore citiranog člana 89 stav 5 ovog zakona (član 218 stav 1 i 2).

Veštačenje je jedno od dokaznih sredstava koje se u prekršajnom postupku retko koristi, što nije opravdano.

Poznato je da mnogi prekršaji imaju pandan u pojedinim krivičnim delima, te da prekršaji predstavljaju blaže povrede javnog poretka.

Od pojedinih krivičnih dela razlikuje ih često samo stepen povrede javnog poretka.

Za našu temu pogledajmo Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Povrede pojedinih odredbi, u zavisnosti od težine posledice, određuju da li je reč o prekršaju ili o krivičnom delu.

Kao što je poznato, u krivičnim predmetima iz oblasti saobraćaja veštačenje se veoma često koristi. Zašto nije tako u prekršajnom postupku?

Više je razloga za to.

Zaprećene kazne su često relativno male ili jednake troškovima veštačenja, pa okrivljeni ne može da rizikuje predlažući veštačenje da u slučaju krivice plati novčanu kaznu i troškove veštačenja.

Okrivljeni su često bez branioca, pa im ova mogućnost nije poznata.

Sudije ne određuju veštačenje, jer bi potencijalna krivica pored novčane kazne okrivljenog pogodila i troškovima veštačenja, a oni nisu mali, iznose oko 20.000 do 30.000 dinara.

Ali šta je sa materijalnom istinom?

Zar se ne može na bolji način rešiti ovo pitanje?

Pre svega, recimo da svaki okrivljeni, ukoliko smatra da nije kriv (uzmimo na primer saobraćajni, finansijski prekršaj, prekršaj iz oblasti zaštite na radu i sl), ako ima osnova, treba da predloži veštačenje.

Svaki sudija, imajući u vidu ovakvo pravno rešenje u Zakonu o prekršajima, ima mogućnost i treba da odredi veštačenje balansirajući da s jedne strane ne povredi načelo materijalne istine, a s druge strane da ne optereti okrivljenog dodatnim troškovima.

Pogledajmo to na jednom primeru.

Za saobraćajni prekršaj su prijavljena dva lica, vozači dva vozila, koja su se sudarila u raskrsnici na kojoj su radili semafori sa signalizacijom.

Svaki tvrdi da je u raskrsnicu ušao na zeleno svetlo.

Svedoka nema.

Niko ne predlaže veštačenje.

Ovo je tipičan slučaj gde je veštačenje neophodno i vrlo je verovatno da se može utvrditi odgovornost samo jednog vozača, obojice ili čak nijednog.

Ono što bi trebalo je izbeći korelaciju potrebe za veštačenjem sa troškovima.

Kako to izbeći?

Pri ovakvom zakonskom rešenju je to relativno teško.

Da li se nekim drugim zakonskim rešenjem to može?

Može.

Evo jednog pravnički ne slučajno neuobličenog predloga da podstakne na razmišljanje i razradu.

Bilo bi dobro predvideti, kroz zakonsku formulaciju o troškovima prekršajnog postupka, da sud u izuzetnim slučajevima okrivljenog koji je oglašen odgovornim može u celini ili delimično osloboditi plaćanja troškova veštačenja, ceneći celokupne okolnosti slučaja.

Ovde treba reći da ovu odredbu treba pažljivo i detaljno formulisati.

I na kraju, kao zaključak, ovaj izuzetak ne bi značajnije opteretio budžet suda, nivo prekršajnog sudstva bio bi na višem nivou i put ka materijalnoj istini bio bi otvoren.

Autorka je sutkinja Prekršajnog suda u Novom Sadu i članica Foruma sudija Srbije

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

24 reagovanja na “Veštačenje u prekršajnom postupku”

          • Odlican tekst predlog izvanredan.sudija iz moje generacije jaku visok prosek,doktorat i sve na drzavnim studijama,pa kamo srece da su i ostale sudije vise obrazovane,a clanak je preuzet sa sajta otvorena vrata pravosudja gde se pisu blogovi na popularan nacin

      • Pa nije, ali rad je studentski. Sto znaci da bi „sutkinja“ trebalo da pročita pravopis SANU u kome piše da rec „sutkinja“ ne postoji u srpskom jeziku, kao što ni ovaj studentski rad nije za novine nego da se preda za očito nezavrseno fakultetsko obrazovanje. Novina nije taraba da svako zalepi svašta.

        • Mislim da bi trebalo Vi bolje da procitate tekst i utvrdite da pomenuta sudija nigde ne pominje izraz sutkinja…Cisto da uocite da ste promasili temu. Tekst odlican, precizan, dostojan doktora nauka kao sto navedena sudija i jeste. Srbija je nekad bila poznata po kvalifikovanim, mladim, strucnim ljudima! Daj Boze da ih je vise takvih, tako da gospodjo sudija svaka cast, obraz ste Vase struke. Despot P.

          • Hahaha, I ovoj „sutkinji“ su dali doktorat? A ovako piše? Jel to na Privrednoj akademiji, „Pravni fakultet za privredu i pravosudne“, gde je i Toma Nikolić masterirao? Jezivo.

          • Vasa@
            Pre svega, malo je indikativno da autori svih negativnih komentara (na jedan krajnje interesantan i stručan tekst, ne slučajno napisan tako da bude razumljiv građanima) stavljaju akcenat na ovo „sutkinja“ – čiji je autor Danas. Ko ima iole saznanja o pravosuđu, Prekršajnom sudu, pa i ovoj sudiji (a ja sticajem okolnosti kao advokat imam), zna da i sud, kao i sama ova sudija za sebe koristi i postpisuje se isključivo sa „sudija“.
            Drugo, biografije sudija su javno dostupne, pa tako pre nego što napišete komentar kojim se ovako blamirate, možete videti da je dotična doktorirala pre više godina na Univerzitetu u Beogradu – na našem najjačem Pravnom fakultetu i to kod našeg eminentnog profesora i sudije suda u Strazburu.
            A vi botovi, bolje napišite nešto vredno objave, što će pohvaliti i podržati vaše kolege (ako ste uopšte i obrazovani), umesto što vam (razumljivo) smeta znanje, stručnost i kvalifikacije.

          • Gospodine Vaso, trebalo bi da se informisete o biografiji navedene sudije. Doticna je bila student generacije, vise puta odlikovana, naravno na drzavnom falkultetu, takodje je doktorirala na drzavnom fakultetu. Ocigledno je Vama normalno da se titule, zvanja i funkcije poklanjaju, pa bez ikakvog pokrica i obavestenosti pretpostavljate da je to model i drugih. Zalosno je koliki je stepen ogorcenosti u Vama i vecini drugih ljudi, pa nije ostalo mesta da vidite nesto dobro i vredno u drugima. Podrzavam mlade, vredne, obrazovane ljude koji daju drustveni doprinos svojim delovanjem, sto se apsolutno ne moze reci za Vas komentar. Podrzite i priznajte bez zajedljivosti tudju strucnost i uspeh, makar cete se osecati malo bolje, a mozda ce se i procitati nesto pametno od Vas.

    • Jadni umišljeni čoveče. Čemu tako maliciozno prepotentno zao komentar. Niko ti nije kriv što si ostao životni luzer.

  1. Po principu pravičnosti, poput Porodičnog zakona (član 205)?
    VKS ima mnogo više predmeta u kojima ceni povrede odredaba postupka, nego materijalnog prekršajnog prava (čl. 264 i 265 Zakona o prekršajima).
    Zato ste na pravom tragu..

  2. Kakva materijalna istina,to ova sudinica priča kako bi trebalo da se sudi.Prekršajne sudije još nisu prave sudije iako po zakonu jesu.Još uvek su to policijske sudije,sude kako im policija naredi.

    • Vi ste sudija? Mozda iz policije? Kad tako odgovorno tvrdite na koji nacin radi pravosudje i policija. A ne, samo ste nezadovoljni i kritikujete za tastaturom… Razmislite nekad da pohvalite tudj trud i rad! Svako dobro!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.