Vlast kao nepogoda

Uporedo sa lančanim državnim pučevima („malih, lokalnih razmera“) svrgavanja izabranih vlasti, jedan novi udarac prilično loših posledica zadao je lično premijer. Na nedavnu molbu paora da se suša oglasi prirodnom nepogodom rekao je da to nije mogućno, jer bi tako nečem morala da prethodi velika akcija vatrogasaca koji bi gasili požar, a ne tek suša s neba (valjda). Sad širom Srbije vatrogasci gase požare što su posledica baš te suše koja po Dačiću nije bila elementarna nepogoda.

RUSKI HELIKOPTER. Povodom šumskih požara jedna od zaprepašćujućih vesti je bila da je zatražen jedan, a zatim još jedan helikopter od Moskve kojim bi se gasila vatra. Ko se seća, sadašnji premijer je u ulozi potpredsednika vlade Cvetkovićeve bio na čelu pregovora sa ruskim zvaničnikom o stvaranju Centra protiv elementarnih nepogoda u okolini Niša. Na izvesne sumnje da je možda reč o nekom vojnom projektu ma koliko Srbija zvanično bila neutralna, Dačić je ubeđivao javnost da će odatle uvek stizati pravovremena pomoć ako se nebo (ne bog, jer sadašnji premijer dobro stoji sa Crkvom) razljuti. Sad se ispostavilo da nema ni nekog omanjeg helikoptera ili, kao nekad u dokazano veštačkoj SFRJ, specijalnih vazdušnih letilica što su gasile požare. Neproverene glasine su da su dobro prodati Grčkoj tokom 90-ih.

Inače u vreme velikih nepogoda uobičajeno je da se zatraži takozvana međunarodna pomoć. Pa čak iako je Srbija jedna od srećnih zemalja koja ima vode takoreći na pretek ako se dobro gazduje, čak deset vodotokova (!) današnji požari daju joj pravo na apel svim državama sa kojima je u dobrim odnosima da logistički pomognu koliko mogu? Da ne bude onako kako je ostalo na primer zabeleženo sredinom 80-ih kad je zemljotres u Meksiku odneo desetak hiljada života samo zato što je tadašnji predsednik odbio da traži siru međunarodnu pomoć. Kad je to učinio bilo je kasno. I upravo zato iz ovdašnjih požara proizilazi i sumnja: da li Srbija ima još saveznika, osim Moskve? Da li radi ili ne radi onaj Centar kod Niša?

I još dalje: da li odavde put vodi ka Evropskoj uniji (EU) pa bez obzira što trenutno po Evropi ima još požara, može li računati na pomoć i nekog odatle? Ili je ovo, posle Vučićeve posete Rusiji u ulozi ministra odbrane, proračunata poruka javnosti kojim putevima ide vojna neutralnost Srbije? Ako je to tako – čemu skrivanje? Kao da je sramota menjati spoljnu i vojnu politiku jedne zemlje? Pogotovo što EU pokazuje znake uzdržanosti u poslednje vreme uprkos dobrim namerama potpredsednice Grubješić i na odlučnim rečima u Briselu predsednika Nikolića.

NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE. Udarac Vučićeve mantre da niko neće biti i nije zaštićen, otvoren je u vidu lova i na kulturnu politiku (kao da je ima) i to pre svega u Narodnoj biblioteci Srbije. O razlozima ne bi trebalo raspravljati u atmosferi gde svako ima svoju istinu, a prava je uvek u skladu sa onim što vlast misli. Ipak, dogodilo se nešto potpuno neočekivano. U nedeljnom izdanju DANAS pre desetak dana oglasila se bibliotekarka Vesna Injac Malbaša u gotovo potpun neverovatnom maniru za ovdašnje prilike. Ne komentarišući previše, bukvalno je napisala desetak činjenica, fakta, dokumenta, pod brojem, datumima, šta je sve urađeno u Narodnoj biblioteci na zaštiti institucije i knjiga, a što se tvrdi da nije. Čak je i naslov bio „Preporuka novim vlastima“. I – ništa. Jedino što je stvarno čudnovato jeste kako se iskusni bibliotekarski stručnjak mogao ovde poslužiti dokumentima umesto utiscima ili recimo uvredamo onih koji tvrde suprotno?

PROSTAKLUK DIJALOGA. Za razliku od Emira Kusturice na primer. Ugledni reditelj i kultur-treger poznat po idejama multietničnosti na kritiku njegovog projekta Andrićgrada odgovorio je autorki drukčijeg mišljenja prostaklucima, uvredama na najnižoj razini. Može mu se valjda, jer kako sam ističe ovenčan je slavom u svetu, a kako ovde niko nije zaštićen nije ni autorka Mira Miočinović. Dobro je poslužio i zakonski neuređen medijski prostor gde se nekad nije morala objaviti polemika ni demanti sa ličnim uvredama. Obično su autori pristajali da to izostave iz teksta da bi odbranili svoju ideju pod uslovom da mogu.

Projekat da niko nije zaštićen, bio lopov ili pošten, kao deo onog glavnog zaluđivanja beslovesnog puka s nezadrživo ide dalje.

Sledi nastavak.