Vojska može postati upravljač, pa i vlasnik EPS

Nedavno je obelodanjen izveštaj o prihodovanju EPS za 2024. u iznosu od 26 milijardi dinara. Međutim, sam pokazatelj prihoda ne znači da je poslovanje jedne kompanije uspešno. EPS, naveden primera radi, nekonkurentan je kako u regionalnom tako i u globalnom okruženju bez obzira na iskazan plus od 11%.

Ako preovlađuje saglasnost da je aktuelni model ekonomske politike prevaziđen, da bi se postigao prosperitet potrebno je drukčije poimanje savremenog poslovanja: rad javnih preduzeća zahteva saradnju svih činilaca u privrednom okruženju, a prvenstveno između vlade i samog preduzeća, kad je reč o javnoj, ali i privatnoj kompaniji.

Osnov za tu saradnju nije dijalog i konsenzus, već prvenstveno profesionalizacija uprave čiji je zadatak stalno povećanje produktivnosti, koja sama po sebi proizilazi iz dijaloga koji nameće profesionalni tim menadžera. Dijalog je u biznisu uvek operativnog karaktera i iskazuje se rezultatima. Sve to zahteva ekonomiju opšteg znanja u kojoj pojedinac izvlači maksimum iz svog rada, uvećavajući efikasnost u timskom radu.

Međutim, dešava se da upravljanje javnim preduzećima, pa i pojedinim vitalnim strukturama izvršne vlasti ponekad konzumiraju nekompetentna lica bez adekvatnog profesionalnog, životnog ili ljudskog iskustva, zbog čega u poslovanju nastaje očigledan konformizam. Stoga se često pribegava tzv. prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji upravljačkog tima što je dugoročan proces koji ne daje uvek željene rezultate.

A život (privreda) nema vremena da čeka. U situaciji kada je prethodna generacija rukovodilaca neaktivna bilo usled penzionisanja ili nasilno odstranjena kao politički nepodobna, gde zatim nova generacija još uvek nije osposobljena za rukovođenje usled školovanja ili je tek u fazi sticanja praktičnog iskustva, i gde konačno aktuelni vodeći tim očito nema dovoljno kapaciteta za uspešno upravljanje, potrebno je aktivirati sve raspoložive resurse da se obezbedi maksimalni učinak.

Preduslov je opšti konsenzus oko toga šta je u Srbiji nacionalno bogatstvo, i da li država želi da to bogatstvo uvećava ili smanjuje. Za sada nema pokazatelja koji idu u prilog činjenici da li država pomaže uvećanju bogatstva naroda već naprotiv, deluje da se ono svakodnevno umanjuje. Osnovni razlog je u stručnoj nespremnosti timova koji su se obreli na upravljačkim pozicijama sredstava za proizvodnju ili drugim vitalnim pozicijama izvršne vlasti.

Zato je korisno podsetiti da je Republika osnivač javnih preduzeća. U slučaju teške političke i društvene krize, oružanog sukoba, o čemu se uveliko govori u Evropi, nadležnosti osnivača zakonski se prenose na Vojsku Srbije. Samim tim, Vojska može postati upravljač pa i vlasnik EPS, ali i drugih preduzeća. Pitanja snabdevanja, saobraćaja, transporta, veze, komunikacija I telekomunikacija etc, ni jednog trenutka ne smeju biti dovedena u pitanje.

Autor je bivši član UO Vršačkih vinograda AD, jedne od 24 kompanije sa sumnjivom privatizacijom

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.