Vučić bi da vlada do svoje starosti

Te godine njegovu neprikosnovenost ozbiljno su uzdrmale ProGlas i udružena opozicija. Njihova sinergija radikalno je promenila javno mnjenje u svim većim mestima. Da nisu primenjene izborne ujdurme neviđenih razmera, u svim većim gradovima pobedila bi opozicija.

Unutrašnjost je ostala jedini rezervoar Vučićevih glasača, no i ona je veoma uzdrmana pobunom akademske zajednice – studenti su uneli svetlost i u dotadašnji medijski mrak, u predele gde je umesto otvorenih i objektivnih medija vladala puka propaganda.

Studentska putešestvija kroz Srbiju uzduž i popreko dočekivana su masovno i sa radošću – studenti su doživljavani kao oslobodioci. Iako su sve poluge vlasti, državne institucije i mediji na državnim frekvencijama i dalje pod Vučićevom kontrolom, javno mnjenje se bitno promenilo krajem  prošle i u toku ove godine.

Provladini mediji i dalje dominiraju sa tri četvrtine prostora naspram jedne četvrtine, ali moderna informatika i društvene mreže tu većinu danomice pretvaraju u manjinu.

Da većina ubrzano prelazi u manjinu dokaz je i što Vučić ne sme da raspiše izbore, kojima je ranije rado pribegavao u svakoj krizi – javno mnjenje, koje svakodnevno meri, daleko je od poželjnog. Odlaže ih ad calendas Graecas, a pominje i promenu ustava, sa prećutnom ali providnom namerom da izdejstvuje produžetak svoje vladavine, da vlada sve do starosti.

Ubrzano se približavamo polarizaciji vlast (državni aparat) – narod. Izgubivši većinu, Vučić se teši da drži sve dizgine vlasti i da mu niko ništa ne može – narod nema institucije, može da gunđa do mile volje, a i školarci će se postepeno (optimistički zaključuje: već tokom leta) zamoriti i opet postati obični đaci, a u međuvremenu će ih uz pomoć tabloida svakodnevno satanizovati. Ako je tako suzbijao i razbijao opoziciju, može i studente i profesore.

No iako satanizacija obilato, kao nikad dosad, bujicom teče iz tabloida, ne postiže efekat! Štaviše, vraća mu se kao bumerang! Najčešći njegovi potezi su autogolovi!

Zašto ne deluju ni najubitačnije etikete?

Stara metoda satanizacije imala je znatnog uspeha, posebno u unutrašnjosti, zbog nedovoljne infrastrukture opozicionih stranaka – gro naroda nije poznavao opozicione funkcionere izbliza, a kamoli lično, već mahom kroz propagandu i tabloidi su mogli da im pripišu i užasne osobine i ogavna dela. Ista metoda vratila se vlastima kao bumerang – studenata je mnogo više i potiču iz svih krajeva, svaki ima bar desetak bliskih rođaka i više desetina poznanika, kojima niko ne može da nakači optužbu da su državni neprijatelji, ustaše, strani plaćenici…

Naprotiv, svojim skromnim ali temeljnim zahtevima da institucije rade svoj posao, da se poštuju pravda i istina, dobili su opštu naklonost.

Kad na jednom polu imamo bezakonje i korupciju koja ubija, a na drugom zahtev za poštovanje ustava i zakona, diferencijacija je ubrzana i prvi tas će u skorije vreme imati, metaforično ali blizu istine rečeno, jednog (ne)čoveka, dok će na drugom tasu biti svi ostali građani. Zašto će Vučić ostati sâm ili skoro sâm na tasu sile i korupcije naspram tasa istine i pravde?

Zato što se državne odluke ne donose u forumima i institucijama, u oligarhijskom odlučivanju, već ih lično sâm donosi. Setimo se njegovih reči na sednici Glavnog odbora svoje stranke: „Ko ste vi bez mene? Niko i ništa!“

Kako izdejstvovati izbore u skorije vreme? Bilo bi pretenciozno kolektivnom umu akademske zajednice išta i sugerirati, a kamoli predloge davati. Jedino što je bitno i izvesno, i što iziskuje sve masovnije učešće građana, to je nastaviti sa raznim vidovima protesta i (ipak sugerišem) i krenuti u oslobađanje institucija.

Oslobađanje institucija (sudova, tužilaštava, organa državne uprave…) najpre će biti samo simbolično, ali nijedan sud ni tužilaštvo neće ostati ravnodušni kad pred svojom zgradom vidi transparent ispred više hiljada ljudi, sa samo jednom porukom: „Slobodni ste, radite po zakonu!“ Ako iole razmisle, uvideće da nije opasno preći na pošten i zakonit rad, a da će tim činom, na koje ih i lični moral i profesionalna etika obavezuje, ubrzati temeljnu društvenu promenu. Većina sudija je poštena, treba ih samo ohrabriti.

Drugi set mera, uz podrazumevajuće jedinstvo svih aktera borbe za život u normalnim prilikama, poput drugih demokratskih naroda, je neprestana inicijativa, obraćanje svim nadležnim institucijama, od mesne zajednice, do Evropskog parlamenta.

Naša skupština najavljuje ubrzan pristup Evropi, a donosi antievropske zakone, sa ugrađenim nišama za korupciju! Ako treba, molbe, zahteve i tužbe podnositi svakog dana, sa napomenom domaćim sudovima i drugim državnim institucijama: ne samo kršenje zakona, već i odlaganje primene zakona biće kažnjeni kad pobede razum i poštenje.

Autor je književnik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.