foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)„On je radikal u duši koga je politički i emocionalno odgajao Vojislav Šešelj“ – rekao je profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Redingu, Marko Milanović u intervjuu datom nedeljniku Radar.
„Neabortirani Šešeljev izmetak i nulti pacijent“ rekao sam ja više puta pritom misleći na politički abortus (kao i na jednu vrstu Gestacijskog meška u vidu izmetka, možda ne uzimajući u obzir da je reč izmetak previse jaka i gruba reč) ali i na specifičnu i već u istoriji zabeleženu pojavu oceubistva u političkoj praksi.
Sve ono što je Aleksandar Vučić (u daljem tekstu Nulti Pacijent) pretrpeo od Vojislava Šešelja kao političkog oca u toku svog odrastanja, kao i marginalizovanje svog političkog oca (posebno po dolasku iz Haga) koje je sproveo sam On sa druge strane, nije i neće ni biti „main subject“ ovog teksta.
U pitanju je zoonoza, bolest ili infekcija koja se prirodno prenosi sa životinja na ljude. Ukoliko pretpostavimo da je Vojislav Šešelj po Aristotelu, slobodan čovek, građanin – „zoon politikon“ odnosno politička životinja (neki bi rekli i bukvalno zbog svojih političkih poruka koje izražava kroz svoje stavove slobodno svih ovih godina), u tom slučaju bismo mogli da postavimo ključno pitanje – Kako nam se sve ovo desilo u svetlu društveno-političke zoonoze koja nam je promenila živote poslednjih 13 godina poput pandemije korona virusa? Dakle…
Dakle, teško je bilo očekivati da će u Srbiji da se zapati Šešeljevo ili Miloševićevo tumačenje društvene stvarnosti, posebno posle posle 1999.godine i totalnog ekonomskog, društvenog i moralnog posrnuća koje smo svi zajedno doživeli. Međutim, desilo se nešto što se može nazvati rađanjem prvog šešeljoida, patogena koji se lako lepi za domaćina – pripadnika homo sapiensa izazivajući bolest, varajući imuni sistem domaćina koji nema antitela na tu pošast.
Ili drugačije – Aleksandar Vučić je prevario prosečnog građanina Srbije (domaćina) servirajući mu potpuno drugu priču od one koju je građanin Srbije slušao 90-tih i na koju nije naivno nasedao (imao je antitela na ratove, nacionalizam, šovinizam, primitivizam, jednoumlje i medijski mrak, korupciju i državni kriminal – jednom rečju, smatrao je da je to iza njega i da nikakav recidiv nije moguć), prezentovao mu je teme poput ekonomije, pomirenja sa komšijama, kosmopolitizam, izgradnju institucija, kvalitetnije obrazovanje, borbu protiv korupcije i pravljenje sistema po meri građana.
Kao Šešeljev radikal bez istinskog verovanja u demokratske procese, isfrustriran nezainteresovanošću građana za radikalske prazne priče, bez ikakvog radnog iskustva i ideja, ovaj neostvareni navijač je probao zadnju opciju – da prepiše sve vrednosti koje je srpsko društvo već izvesno vreme baštinilo (a koje Nultom pacijentu de facto, nisu pripadale) i uz malo Tominog stiropora, predstavi sebe kao demokratskog reformatora.
Varajući krhku ćelijsku membranu građanina Srbije, ubacio je svoju malignu sekvencu u jezgro ovog društva. Zaražen je građanin, a bolest u prvom stadijumu nije bila simptomatska.
Dok je građanin bio u inkubacionoj fazi, Nulti pacijent je rekombinovao gene domaćina uništavajući institucije, sistem podele vlasti, medije, preusmeravajući tokove novca svojim interesnim grupama, slabeći sisteme bezbednosti na račun kriminalnih i finansijskih interesnih grupa, da je u prodromalnoj fazi samo deo građanstva osetio da nešto nije u redu.
Tek u akutnoj fazi, najotporniji deo stanovništva (studenti) krenuo je u borbu. Borbu za život ovog društva.
Nulti pacijent je pomislio da je kasno za borbu i da je žaba skuvana, ne znajući za osnovni princip svake bolesti – da je ovo društvo kao i sva ostala društva na ovom svetu, osuđeno na život i trajanje.
A da je Nulti pacijent osuđen na sledeću, furioznu fazu.
Eh da je znao, kad je lekarima objašnjavao šta je respirator, da naruči još jednu vrstu vakcine. Jednu dozu. Protiv besnila. Za sebe.
Ali virus rabiesa (Rhabdoviridae) neminovno napreduje. „Povratak iz ove faze nije moguć. Lečenje se sprovodi isključivo u centrima za intenzivnu negu sa stalnim nadzorom. Samo lečenje je simptomatsko i svodi se na borbu sa psihomotornim nemirom i konvulzijama, ali bez efekata na krajnji ishod.“
Živeli studenti (pogotovo medicinskog fakulteta čiji član autor ovog teksta nije imao prilike da postane).
Živeo Vidov Dan i vidimo se na Vidovdan dragi studenti!
Autor je IT inženjer iz Beograda
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
