Vučićev slom na svim frontovima

U slučaju Srbije, sve što nam se danas događa nije neočekivano i posledica je pogrešnog izbora iz 2012. godine kada je, na funkciju predsednika Republike, izabran Tomislav Nikolić, a vrlo brzo kormilo države zapravo preuzeo Aleksandar Vučić.

Kako je tada iko mogao očekivati da će radikali – preimenovani u SNS i preobučeni u evropsko odelo – biti u stanju da Srbiji obezbede mir i sigurnost, građanima omoguće ostvarivanje Ustavom zajamčenih ljudskih prava i društvo povedu u sveopšti prosperitet, kada su isti ljudi, kao deo Miloševićevog režima iz devedesetih, svojim pogubnim delovanjem činili sve suprotno uvodeći nas, između ostalog, u međunarodne sankcije kao što to čine i danas?!

Pa ipak, neki ugledni profesori univerziteta, sociolozi i mnoge javne ličnosti, dali su podršku Tomislavu Nikoliću i njegovoj SNS, kao protivkandidatu Borisa Tadića i DS, verujući da će na nekim narednim izborima, ukoliko ovi ne budu pokazali rezultate, biti smenjeni. Kakva naivnost! Od palikuće ne biva vatrogasac, huligan se ne može preobraziti u tolerantnog čoveka, od ratnog huškača se ne postaje ujedinitelj naroda – destruktivno se ne može transformisati u konstruktivno.

Vučićeva kadrovska politika i njegov autokratski način vladanja prožimaju gotovo ceo sistem. Na ključna mesta su postavljeni beskrupulozni ljudi, bez sposobnosti i znanja, često sa kupljenim diplomama i sumnjivom prošlošću, obično ucenjeni ili potkupljeni, a vrhovni kriterijum za njihovo imenovanje jeste odanost vladaocu i sprovođenje njegovih zamisli. Kao takvi, nadmeni i bahati, zaštićeni su od svake vrste odgovornosti, na njihove brojne zloupotrebe zakon se ne primenjuje, pred njima su sudovi najčešće nemoćni. I, umesto da poštuje Ustav i zakone ove zemlje, režim pribegava promenama zakona, prilagođavajući ih svojim potrebama, čime „pokriva“ bezakonje koje sam čini.

Posle više od 13 godina pod ovom vlašću i njenih brojnih nepočinstava koja su ostala nekažnjena, nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu koja je ubila 16 ljudi i posle 11 meseci studentskih i građanskih protesta na kojima se zahteva odgovornost za ovu tragediju a koja je izostala, čitav sistem se raspada pred našim očima – nijedan segment u zemlji danas ne funkcioniše.

Zasedanja gradskih i opštinskih vlasti širom Srbije ne mogu više da se održe bez kordona policije koji „štite“ odnarođene odbornike od građana, koji u sve većem broju traže pravdu i poštovanje zakona. Pravosuđe je pod snažnim pritiskom izvršne vlasti, dok tužilaštvo deluje po nalozima „odozgo“. Posebno je ugroženo obrazovanje koje predstavlja jednu od najvažnijih oblasti u društvu.

Zbog protesta studenata i njihovih opravdanih zahteva, režim je univerzitete proglasio za najvećeg neprijatelja države i na pojedine fakultete poslao policiju narušavajući autonomiju univerziteta. Novopostavljeni, nesposobni SNS direktori u v.d. statusu uništavaju škole, otpuštajući učitelje i nastavnike zbog podrške studentima, po cenu neodržavanja nastave jer nema adekvatne zamene, usled čega trpe hiljade učenika. Širom javnog sektora pljušte otkazi zaposlenima – od škola, domova zdravlja i bolnica, do ustanova kulture… svuda gde revnosni rukovodioci tzv. „lojalisti“ pokušavaju da zadovolje autokratine osvetničke apetite prema onima koji su pružili podršku studentskom protestu.

U isto vreme policija, pojačana parapolicijskim formacijama-batinašima, na demonstracijama protiv režima, neselektivno bije studente, žene, decu i svakog ko se usudi da jače podigne glas protiv režima. LJudi sa skrivenim licima bacaju Molotovljeve koktele na restorane, pale se pekare i cvećare, dok inspekcije zatvaraju radnje malim preduzetnicima – na meti su oni koji su iskazali podršku i pomoć studentima u protestu. Nasilje cveta u raznim oblicima – sve to viđeno je u Nemačkoj tridesetih godina prošlog veka, a svi znamo kako se završilo!

Na građanskim i studentskim protestima, do sada je uhapšeno oko hiljadu ljudi, od kojih je najveći broj odmah pušten, dok su neki u višemesečnom pritvoru pod neodrživim optužnicama. S druge strane, nasilnici prema studentima i građanima za svoja zlodela se ne hapse, ili se aboliraju sa najvišeg mesta u državi. I pored svega, indoktrinacija javnosti u korist režima je u punom jeku – dok provladini mediji konstantno iskrivljuju stvarnost, nezavisno novinarstvo se targetira sa najvišeg mesta u državi, a profesionalni novinari trpe napade, ponekad i fizičke.

U veoma kratkom vremenu, Vučićeva politika doživela je slom na svim frontovima: spoljna i unutrašnja politika i njegovo sedenje na četiri stolice pukli su kao mehur od sapunice. Sankcije koje su SAD od 9. oktobra uvele NIS-u to najbolje pokazuju, jer će njihov efekat na svojim leđima neminovno osetiti svaki građanin ove zemlje. Da je bilo znanja, razuma, mudrosti (i hrabrosti) u vrhu države, do ovog ne bi došlo. Ali, urušavanje ove zemlje traje već više od 13 godina i najnovije sankcije samo su još jedna posledica zablude iz 2012. godine.

Koliku cenu ćemo platiti ovog puta, vreme će pokazati. Svakako, cena neće biti mala!

Autor je član Glavnog odbora Demokratske stranke

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.