Sve je vodilo ka zločinu: Lični stav Bodina Starčevića

Dok su naše misli, sa željama za potpunim ozdravljenjem, uprte ka ranjenim učenicima i nastavnici koji se oporavljaju u bolnicama, množe se pitanja koja zahtevaju brz i jasan odgovor nadležnih, ali i celog društva.

Kako je došlo do ove tragedije? Ko je za to odgovoran i hoće li snositi posledice? Šta učiniti da se ovakav masakr ne ponovi nikad više? Imamo li pravo na čuđenje ili ovako nešto nije bilo sasvim neočekivano?

Dan posle tragedije Srbija još uvek nije dobila nijedan smislen odgovor. Ovim povodom ispratili smo dve konferencije za medije – ministra prosvete Branka Ružića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali teško je reći koja je od njih bila sramnija.

U svom obraćanju ministar prosvete Branko Ružić izjavio je kako je sistem zaštite u školama u potpunosti funkcionisao. Ako je zaista bilo tako, kako je došlo do tragedije?

Kakav je to sistem koji „funkcioniše“, a kao rezultat dobijemo devetoro ubijenih u osnovnoj školi, od čega osam učenika i čoveka iz obezbeđenja koji nije ni stigao da reaguje na napad?

Kakva je uloga školskog policajca koji je zadužen za nekoliko ustanova i kakve su njegove stvarne mogućnosti da zaštiti školu? Ne osećajući ni minimum lične odgovornosti, ministar prosvete je za tragediju optužio internet, video-igrice i „zapadne vrednosti“, šta god to značilo.

U vanrednom televizijskom obraćanju na dan tragedije, umesto pijeteta prema žrtvama, što bi se očekivalo od prvog čoveka države, predsednik Srbije Aleksandar Vučić praktično je opravdavao maloletnog ubicu, hvaleći ga kako je bio „najbolji“ a neshvaćen, iznoseći pri tome podatke iz istrage koji nikako nisu smeli da dospeju u javnost.

Deset mera države koje je Vučić povodom tragedije najavio, a Vlada ih promptno usvojila, predstavljaju pre svega populistički odgovor jednog autokrate, u pokušaju da sačuva svoj poljuljani rejting, ali od kojih u suštini ne može biti stvarne koristi po društvo. Da njegovo obraćanje javnosti bude još odvratnije, pobrinuo se sam Vučić tako što je u isto izlaganje uvrstio situaciju na Kosovu, kao i nabrajanje svojih ličnih uspeha za koje je tvrdio da nisu dovoljno cenjeni.

U ovakvom tragičnom trenutku, dobili smo od šefa države 3 u 1 – teško da bi iko mogao ponoviti nešto slično!

Šta je zapravo dovelo do užasne tragedije i da li se ona mogla izbeći? Koreni ovog zločina su veoma duboki: živimo u društvu razorenih vrednosti u kojoj se nasilje promoviše sa samog vrha države i prenosi u sve sfere života. Tragedija u školi posledica je dugotrajne i teške bolesti društva pod vlašću preobučenih radikala.

Ovde je na delu potpuno urušavanje institucija i nepoštovanje Ustava i zakona, izbegavanje suočavanja sa ratnim zločinima počinjenim u ime Srbije tokom ratova devedesetih, gomilanje naoružanja zaostalog iz ratova, promovisanje ratnih zločinaca u heroje a kriminalaca u idole, sprega države i kriminala, što se ogleda u brojnim nerazjašnjenim aferama. Ovakva atmosfera doprinosi tome da pojedinci sve češće pokušavaju da svoje lične probleme reše nasilnim sredstvima.

Okidači mogu biti individualni, ali nesporno je da već više od deceniju živimo u izrazito nasilnom društvu, što stvara pogodan ambijent za razvoj različitih vidova nasilja. Imamo nasilje na konferencijama za medije, nasilje u Narodnoj skupštini, nasilje u tabloidima, nasilje u TV rijalitima – nasilje na svakom koraku.

Uz sve to, Vučićevim odbijanjem da bezrezervno stane na stranu ujedinjene Evrope povodom ruske agresije na Ukrajinu, Srbija je zemlja koja faktički pruža podršku ubijanju ljudi i razaranju ukrajinskih gradova. Sa fasada u gradovima širom Srbije, posmatraju nas likovi kriminalaca, ratnih zločinaca i ruskog predsednika Putina, oslikani na brojnim muralima njima u čast. Zar je onda čudno što se sve to nasilje reflektuje i na naše škole?!

Prema do sada poznatim informacijama, dečak koji je izvršio zločin u beogradskoj osnovnoj školi i sam je bio žrtva vršnjačkog nasilja. Ako je zaista tako, zašto nadležni nisu adekvatno reagovali? Upozoravali smo bezbroj puta javnost i vlast na porast nasilja u školama, kao posledicu sveukupnog nasilja u zemlji – nikakvog odgovora nije bilo. Naprotiv, nasilje u društvu je sve učestalije i sve jezivije.

Samo dan posle tragične pogibije nevinih u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ nižu se onespokojavajuće posledice ovog događaja: u osnovnoj školi „Jefimija“ u Obrenovcu učenik je nakon minuta ćutanja u znak počasti preminulima u Beogradu uperio vodeni pištolj prema učenicima u odeljenju, zbog čega je reagovala policija, a uhapšen je i njegov otac; u beogradskoj osnovnoj školi „Desanka Maksimović“ kod devetogodišnjeg učenika otkriven je spisak sa imenima osoba koje navodno želi da ubije; bivša učenica gimnazije „Ruđer Bošković“ nožem je povredila učenika i nastavnicu. Preko društvenih mreža s jedne strane stiže podrška dečaku ubici iz škole „Vladislav Ribnikar“, a s druge strane stižu mu pretnje.

Podele, mržnja i agresija, koje neprekidno seju preobučeni radikali još od 2012. godine, šire se poput kancera srpskim društvom. Dokle će nas sve ovo dovesti, može li iko da pretpostavi?

Ako postoji ikakav optimizam u ovoj situaciji, on se ogleda u nepristajanju građana na sramne odluke vlasti. Dan posle tragedije, veliki broj učenika i njihovi profesori nisu bili u školama, već su se, zajedno sa drugim građanima, u tišini okupljali ispred škole „Vladislav Ribnikar“, gde su odali počast žrtvama masakra.
Posle svih nepodopština vlasti koje godinama prolaze nekažnjeno, poslednji je čas – ako nije i prekasno, za povratak u normalno društvo.

Jedna stara izreka kaže: „Ko te u blato uvali, ne može te iz njega izvući.“ Najviši predstavnici aktuelne vlasti iskazali su se tokom 11 godina – videli smo dokle su nas doveli u svim segmentima upravljanja državom, a to su potvrdili i juče nespremnošću da prihvate odgovornost.

Zato, jedini izlaz za ovu zemlju i opstanak njenih građana jeste promena vlasti i sistema. Što pre do toga bude došlo, cena koju ćemo svi morati da platimo biće manja.

Autor je član Glavnog odbora Demokratske stranke

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.