Bitka za Beograd u koju moraju svi 1

Mnogo puta opsedan, okupiran i paljen, Beograd se uvek oslobađao i iznova podizao iz pepela poput feniksa.

Svoju slobodu je skupo plaćao, ali je ostajao ponosan, dostojanstven i slobodan. Beograd je rastao i širio se, u skladu sa napretkom civilizacije i na dobrobit njegovih stanovnika.

„Beograd je svet“ – bila je glavna parola studentskog protesta 1996-1997. godine protiv izborne krađe tadašnjeg režima.

Zaista, i pored svih nedaća koje su ga snalazile sa raznih strana, Beograd je uspevao da očuva svoj kosmopolitski duh, o čemu svedoči i podatak da je zbratimljen sa metropolama poput Tel Aviva, Beča, Čikaga i drugim gradovima, a pojedine njegove opštine i sa nizom opština iz evropskih gradova.

Ovde su rado gostovali najveći svetski umetnici, održavali su se prestižni međunarodni umetnički festivali, veliki sajmovi, mnoga sportska takmičenja i internacionalni politički skupovi od istorijskog značaja.

Danas, u trećoj deceniji XXI veka vodi se nova bitka za Beograd: s jedne strane je gradska vlast, oličena u Srpskoj naprednoj stranci (SNS), a s druge su građani koji se suočavaju sa elementarnim životnim problemima – borbom za vazduh, vodu i zemljište.

Vazduh u Beogradu je prekomerno zagađen usled visoke koncentracija PM 10 i PM 2,5 čestica i često dospeva u rang sa najzagađenijim svetskim gradovima iz Indije, Kine, Bangladeša i Pakistana.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ove čestice predstavljaju veliku opasnost po zdravlje jer dugo ostaju u vazduhu, usled čega mogu dospeti do krvotoka i pluća.

Najnoviji izveštaj SZO govori da je zagađenost vazduha 2020. godine bila četvrti faktor rizika za prevremenu smrt u svetu, dok se više od polovine preminulih u Srbiji usled zagađenja odnosi na stanovnike Beograda.

Nadležni se ne trude da rešavaju ovaj problem ukoliko se izuzme republička Agencija za zaštitnu životne sredine koja je nedavno, bez ikakve najave i objašnjenja javnosti, promenila kriterijume za ocenjivanje kvaliteta vazduha.

Tako je sada vazduh koji je donedavno bio ocenjivan kao „zagađen“ jednim potezom pera prekvalifikovan u „prihvatlljiv“, dok je doskorašnji „dobar“ vazduh sada postao „odličan“.

Beograđanima je ugroženo i jedino izvorište vode koje se nalazi na Makiškom polju. Stručnjaci upozoravaju da će planirana izgradnja velikog stambenog kompleksa na ovoj lokaciji narušiti vodosnabdevanje građana, pogotovo u višim delovima grada.

Iako beogradska vlast javno odbija priznanje kako će ova izgradnja naneti štetu vodoizvorištu, najavljuje i da će se novi izvori za snabdevanje Beograđana tražiti na Velikom ratnom ostrvu.

Iako gradska vlast budući projekat za kopanje bunara na Velikom ratnom ostrvu opravdava „ubrzanim privrednim razvojem i urbanizacijom grada“, jasno je da je to u direktnoj vezi sa uništavanjem vodoizvorišta na Makiškom polju.

Stručnjaci i ovde upozoravaju da se, iz mnogo razloga, na Velikom ratnom ostrvu ne može doći do čiste pijaće vode, ali naprednjačka vlast i ovog puta ne haje za mišljenje struke.

„Poduhvati“ sa gradskim zemljištem započeli su nakon što je SNS preuzeo vlast u Beogradu.

Gotovo svaka rekonstrukcija i izgradnja koju su preduzeli vezana je za neku aferu.

Nizali su se projekti štetni po javni interes: „Beograd na vodi“, Cvetni trg, „pevajuća fontana“ na Slaviji, rušenje u Savamali, višestrukom rekonstrukcijom upropašćena Skadarlija, ukidanje Glavne železničke stanice sa rekonstrukcijom Savskog trga, nepotrebno proširenje tzv. „pešačke zone“ u centru grada, dugotrajne rekonstrukcije Trga republike, ulica na Varoš kapiji, Karađorđeve, Kraljice Marije i Dušanove…

Tu su i najskuplja jelka na svetu od 83.000 evra, zapanjujuće predimenzioniran spomenik Stefanu Nemanji čija je cena proglašena za državnu tajnu, besomučna seča drveća na Kalemegdanu i na Ušću radi izgradnje gondole koju je nakon velikih protesta građana zaustavio Upravni sud, kao i u Košutnjaku u korist problematične izgradnje stambenog kompleksa zamišljenog spornim Planom detaljne regulacije za kompleks „Avala filma“.

Do uklanjanja stare bespravne gradnje na Savskom nasipu nikad nije došlo, a već se pojavljuje i nova na drugim zaštićenim područjima kao što je npr. Avala.

Ruše se zgrade pod zaštitom na Vračaru i Starom gradu, dok na njihovim mestima niču soliteri.

Na udaru je i Stari savski most, čije izmeštanje na livadu, uprkos otporu Beograđana, gradska vlast i dalje priprema.

Na Kosančićevom vencu, koji je zakonom zaštićen kao istorijsko kulturno dobro, bez obzira što je ovaj najstariji deo Beograda već rekonstruisan 2018. godine, priprema se urbanizacija: izgradnja hotela i stambenih zgrada.

Kako je uopšte moguće dobiti građevinsku dozvolu za izgradnju objekata na područjima pod zaštitom države ili za rušenje zaštićenih objekata?

Realizaciju nekih ideja gradskih vlasti koje su štetne po javni interes, građani su, okupljeni u niz inicijativa i uz podršku opozicionih stranaka, uspeli da osujete – bar za sada.

Inicijativa Ne davimo Beograd, još od rušenja u Savamali, vodi borbu sa korumpiranom političkom elitom koja, u saradnji sa investitorima, otima građanima površine koje su u javnom vlasništvu i u javnom interesu.

Inicijativa Pešaci nisu maratonci uspela je da zaustavi pretvaranje Parka vojvode Vuka u skver „Proleće“ i izdejstvovala svoje učešće u planiranju rekonstrukcije ovog parka koja je među retkim uspelim projektima u interesu građana kojima gradska vlast zaista može da se pohvali.

Građani okupljeni oko Inicijative Vratimo trolu 28 izborili su se za vraćanje trolejbuske linije 28, koja je decenijama postojala između centra grada i Zvezdare, ali je gradskoj vlasti zasmetala pa ju je ukinula.

Inicijativa Bitka za Košutnjak usprotivila se stambenoj gradnji u Košutnjaku na račun šuma i javnih zelenih površina.

Građani Beograda, solidarno, uspeli su da očuvaju javni saobraćaj u Vasinoj ulici, koju je gradska vlast htela da pretvori u pešačku zonu.

Svuda se ponavlja ista matrica: aktuelna gradska vlast, suprotno procedurama, zakonskim i planskim dokumentima Grada i Republike, u saradnji sa moćnim investitorima, javni interes podređuje privatnom i partikularnom interesu, potpuno ignorišući mišljenje struke.

Povrh toga, od javnosti se kriju stvarni planovi i na svaki način se izbegava otvorena javna rasprava.

Kako sačuvati Beograd, njegov duh i javni interes?

Pojedini primeri pokazuju da je moguće izboriti se sa bahatošću aktuelne gradske vlasti i krupnim privatnim kapitalom.

Na sledećim izborima koji su takoreći pred vratima, bitku za Beograd građani bi mogli da dobiju.

Ali, potrebno je imati građanske hrabrosti, upornosti i solidarnosti, a iznad svega, neophodno je zajedničko delovanje opozicionih stranaka, građanskih inicijativa, pokreta i građanskih udruženja. Iskustvo opozicije sa prethodnih gradskih izbora nas tome uči.

Autor je predsednik Izvršnog odbora opštinskog odbora Demokratske stranke Stari grad, Beograd

close
Bitka za Beograd u koju moraju svi 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.