Uprkos svim obećanjima, apelima i uveravanjima kako će dve rivalske stranke Republikanska i Demokratska konačno, posle decenije, ponovo pokušati da na bitnim stvarima u Kongresu rade zajedno – tako nešto se uglavnom ne događa. Čak ni kad je reč o iračkom ratu, najtežem problemu koji politički, vojno i na svaki drugi način otežava život zvaničnog Vašingtona. Ipak, nekako iznenada, ali na sasvim drugom, reklo bi se čak na izvestan način „srećnom primeru“ dve opozicione stranke su progovorile jednim glasom. Reč je bila o ministarstvu pravde i ministru samom i o policiji Ef-Bi-Aj (FBI) i šefu Robertu Mileru koji su morali, naročito ovaj drugi, u prošli petak da priznaju da su se ponašali „iznad zakona“.
Zahvaljujući Patriotskom aktu, zakonskom tekstu donesenom posle tragičnog 11. septembra 2001. godine kojim se – u ime antiterorizma – ograničavaju inače prilično velika ljudska demokratska prava američkih građana, mnoge sumnjive radnje u naporu „da pravda bude zadovoljena“, a policija dobro obaveštena, bile su dopuštene. Doduše, uz izvesne obaveze da se za neke policijske ideje i akcije ipak mora zatražiti bar formalno sudsko ili neko drugo administrativno dopuštenje. Kako su te odredbe bile labave, sa mnogo rupa u propisima, Patriotski akt je već poslednjih pet godina bio stalna tema nevladinih organizacija, onih koje se bave ljudskim pravima, ali i mnogim akcijama u Kogresu SAD što su ih predvodili pripadnici Demokratske stranke. Kako su sada, od novembra u većini, po logici stvari zatražen je i odmah dobijen izveštaj generalnog inspektora (nezavisna institucija) o radu u Ministarstvu pravde i policiji, odnosno FBI.
Najpre se na udaru našao ministar pravde koji, prema opet „antiterorističkoj atmosferi“ ima prava da smeni, bar privremeno federalne tužioce ma u kojoj saveznoj državi bili s obrazloženjem ili bez toga, uz par formalnih rečenica i odmah na izvesno vreme postavi drugog. Ministar pravde Alberto Gonzales je to učinio na brzinu u devet slučajeva, a ispostavilo se, uz upornu akciju u Kongresu, da su smenjeni oni tužioci koji su se uspešno borili protiv korumpiranih političara, na nesreću, baš iz Republikanske stranke. Bura se podigla, traje već tri meseca, ali Gonzales, nekadašnji pravni lični savetnik predsednika SAD uporno odoleva svim napadima otkrivajući u „saslušanjima“ pred kongresnim komitetima da mu baš nije bliska ideja nezavisnog sudstva i da je ipak u duši, srcu, glavi i ponašaju i dalje samo predsednikov čovek-savetnik. Ono što ga može ipak naterati i na ostavku jeste događaj od prošlog petka, zapravo priznanje pred Kongresom prvog čoveka policije Roberta Milera da je masovno kršen Patriotski akt čak i takavkakav je sa minimalnim obavezama da se sačuvaju Amerikanci od raznih maštovitih policijskih akcija. Miler nije baš sasvim pod Gonzalesovim ingerencijma, ali svi zajedno su u sistemu pravde istog Ministarstva.
Na Gonzalesov, ali i užas kongresmena, bilo da su iz predsednikove Republikanske stranke bilo iz Demokratske, šef FBI je priznao da je sve tačno, pa i više od toga što je napisano u izveštaju generalnog inspektora o tome da su redovno prisluškivani američki građani, da je to policija radila tražeći od telefonskih kompanija da joj sve bude dostupno, a da te zahteve nije prethodno odobrio niko iz administracije i sudstva kako je Patriotskim aktom predviđeno. Na desetine hiljada izveštaja dobijeno je na isti način od banaka i kreditnih institucija o finansijskom stanju pojedinih građana, a i neki zdravstveni kartoni nisu ostali tajna, da bi se na kraju ispostavilo da je ogromna većina svih podataka zapravo neupotrebljiva, jer „sumnjivi“ uopšte nisu bili sumnjivi.
– Ko je za sve ovo odgovoran, ko je kriv i ko mora da snosi posledice – retorički je pitao pred novinarima baš šef FBI odgovarajući da je to samo on sam i niko više. Ovakvo priznanje je samo uz oproštaj („ko priznaje pola mu se prašta“) prihvatio predsednik Buš poručujući s puta po Urugvaju da je to iskreno i dobro što je Miler svestan grešaka, pa će biti u mogućnosti i da reformiše FBI, valjda.
Za razliku od predsednika najugledniji senatori, naročito iz Republikanske stranke su zatražili ostavku Gonzalesa, naglasili da mu je vreme isteklo i izvinjavali se Amerikancima za nešto za šta nisu krivi, a neki su se setili i kršenja Ženevskih konvencija o ratovanju kad je reč o Iraku. Logično je da su kongresmeni iz rivalske Demokratske partije dali nepodeljenu podršku republikancima, mada je još neizvesno kako će se stvari završiti, ne samo po Gonzalesa, a možda i Milera, već i gde su i šta će biti sa dragocenim podacima o američkim građanima u tako uspešnoj borbi protiv terorizma.