Zamagljeni pogled

Koliko znam, Danas je slobodna novina u kojoj se mogu, bez posledica, iznositi različiti stavovi. Izvinjavam se što sam se drznula i za trenutak uzurpirala samododeljeno vam pravo po kome ste vi taj organ kulturne policije koji će, poput nekadašnjih partizanskih komesara za kulturu, određivati i procenjivati nečije stvaralaštvo i doprinose u kulturi ili društvu uopšte.

Pokušaj vašeg obezvređivanja mog teksta i poređenje mojih reči sa nekadašnjim rečenicama Sonje Karadžić, doživljavam kao posledicu vaše vremešne narcisoidnosti, koja vam nažalost zamagljuje pogled i ne dopušta da realno prihvatite argumente.

U tekstu čiji sam autor uopšte nisam govorila o „dekadenciji“ u Beogradu, niti sam govorila o „snazi pravih Srba“. To su stereotipi koje ste vi i vaša družina plasirali još poodavno da bi to postao jedan od načina vaših svakodnevnih „opštenja“. Jednostavno, stala sam u odbranu jedne svetske stvaralačke ličnosti, Emira Kusturice i Andrićevog grada, od niskih špekulacija gospođe Miočinović i Vladimira Arsenijevića. Njihov pokušaj obezvređivanja Kusturice i njegovog stvaralaštva nije ništa drugo već kompleks zavisti i otvoreni animozitet. Pokušava se nipodaštavati neko ko je vredniji jer zaboga uživa toliki ugled u svetu, a koji bi, da ima pravde, po mišljenju Miočinović&Arsenijević, trebalo oni da uživaju, a ne taj „mrski“ i raščupani stvaralac, reditelj, pisac, graditelj…

Na kraju, kada sam pročitala vaš tekst, shvatila sam da ste u stvari vi ta koja piše o dekadenciji u Beogradu, odnosno Srbiji, a pokušavate mene za to optužiti.

Izvinjavam se, zaboravila sam prošli put da napišem da sam iz Beograda, pošto je to nekima veoma bitno.

Autorka je kulturološkinja