Zapamtite to ime: Ognjen Marković

Čini se da je najbolje tu osobu ignorisati i ne pridavati nikakav značaj njenim egocentričnim i samoljubivim postupcima i izjavama. Ali, nažalost, to često nije moguće jer se radi o osobi kojoj je zla sudbina ovoga društva poverila vršenje javnih poslova, a strpljenje i tolerancija imaju svoje granice i nemoguće je mirno posmatrati sve češće ispade van sfere razuma i morala.

Izjava Aleksandra Vučića povodom zaustavljanja humanitarne flotile od strane izraelske „zločinačke klike“ je nešto što sebi ne bi smeo da dozvoli niko ko ima i minimum časti i morala. Ali on, bez imalo stida i svesti o tome šta govori, kaže: „Neretko smo imali posla sa neodgovornim ljudima, mi tih spasilaca sveta imamo koliko god hoćete.“

Nazvati preko pet stotina humanitaraca iz raznih zemalja „neodgovornim ljudima“, zato što nose hranu i lekove Palestincima izloženim surovom genocidu, može samo neko ko nema ni trunke savesti i ko zapravo nema pojma šta znači etika odgovornosti.

A njegovo zlokobno i podrugljivo kvalifikovanje humanitaraca kao „spasilaca sveta“ – što će reći kao onih umno poremećenih koji umisle da su Napoleon ili Julije Cezar i koji veruju da su pozvani da prekroje svet po svom nahođenju, za šta im zatim sleduje Nobelova nagrada – predstavlja nešto što se nalazi van granica ljudskosti.

Ništa od onoga što radi Vučić nije plod njegovog nevaspitanja, već upravo plod njegovog naopakog vaspitanja u školi šešeljizma. Zato je njegova mržnja prema humanitarcima logična posledica njegovog oduševljenja sa primenom sile nad slabima i nemoćnima, njegovog obožavanja jakih i moćnih koji za jednoga svoga ubiju sto njihovih.

Tako se dogodi da Vučić i njegov satrap Đurić propovedaju „strateško partnerstvo“ sa Izraelom i pod maskom slobodne trgovine isporučuju mu oružje i municiju. Tako se dogodi da se njih dvojica grle i ljube sa ratnim zločincem Netanijahuom i gutaju svaku reč njegovog govora u Ujedinjenim nacijama, dok delegati većine zemalja napuštaju salu da ne bi slušali laži toga monstruma, a vlade dostojanstvenih država, kao što je to vlada Slovenije, proglašavaju Netanijahua za nepoželjnu osobu i zabranjuju mu ulazak na njihovu teritoriju.

Zato, kada Vučić drži govore o miru i međunarodnom pravu, izigravajući nekoga ko se u to tobože razume, onda je to vrhunsko licemerje, jednako onom kada Netanijahu kaže da je izraelska vojska „najmoralnija“ vojska na svetu.

Šta je to, osim simpatija prema genocidu nad Palestincima, što Vučića motiviše da tako napadno izjavljuje ljubav Izraelu u trenutku kada ga skoro čitav svet osuđuje? U pitanju je Vučićevo uverenje da je novi gospodar sveta Donald Tramp jedini koji može obezbediti njegov ostanak na vlasti i koji ga može zaštititi od naraslog narodnog nezadovoljstva, ukoliko se uđe u krug njegovih miljenika.

Budući da ponizno sedenje na hoklici nije dalo očekivani rezultat, ispostavilo se da nema boljeg načina da dobijete Trampove simpatije i da vas potapše po ramenu, kao što je to uradio sa onim nesrećnim Starmerom, od ulizivanja ratnom zločincu Netanijahuu i saučesništva u genocidu nad Palestincima.

Ono što je najgore jeste da se Vučićev cinizam, bezdušnost i nemoral šire, putem njegovih medija, po celom društvu poput epidemije. Kada je nedavno neki kosovski policajac uhvatio za vrat jednog srpskog mladića nastala je sveopšta uzbuna, jaukalo se do neba i zatražena je hitna međunarodna istraga tog „strašnog zločina“, za koji se ispostavilo da je bio pseudodogađaj.

Istovremeno sa tim većina srpskog društva, inficirana tim licemerjem i nehumanošću sa vrha, saučesnički ćuti i pokazuje besprimernu ravnodušnost prema genocidu nad palestinskim narodom.

Na sreću, ima ljudi, kao što je humanitarac Ognjen Marković, koji spašavaju čast srpskom narodu. Zapamtite to ime Ognjen Marković, njegov primer daje nadu za budućnost srpskog društva.

Autor je društveni aktivista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.