Zar to nije dovoljno da stanemo uz njih?

Pomoću skupa ideja, u najširem smislu označenih kao ideologija, nudio se normativni okvir funkcionisanja društva. Tim pojmom bavili su se sociolozi i filozofi, prilazeći mu sa pozicija diskursa koje su zastupali.

Karl Marks je, govoreći o ideologiji, naznačio da taj pojam podrazumeva mehanizam kojim vladajuća klasa prikriva realne društvene odnose. Ako bismo, prateći ovu tezu, pokušali da sagledamo dinamiku naših aktuelnih društvenih odnosa, mogli bismo da zaključimo da vlastodršci imaju cilj da nam nametnu specijalnu vrstu ideologije. NJihova akcija usmerena je ka izmeni percepcije stvarnosti.

Uvodi se poseban „režim istine“, kojim se određuje šta se priznaje kao istina, a šta ne. Taj „režim“ treba da definiše šta i kako mislimo, da „ispravno“ mišljenje nagradi, a ono „neispravno“ kazni. U tu svrhu organizovani su ideološki aparati koji intenzivno i kontinuirano rade na ostvarenju tog cilja.

Mediji konstantno, bez predaha, fabrikuju „istine“ i plasiraju ih u etar. Ti odaslati sadržaji ne sadrže objektivne i dokazive činjenice; reč je o manje ili više vešto upakovanim konstrukcijama čija je svrha da proizvedu poželjnu percepciju stvarnosti.

Na proslavi povodom Dana državnosti, predsednik je auditorijumu predstavio svoje najozbiljnije i najzabrinutije lice i obavestio ga da se Kosovo, Albanija i Hrvatska spremaju da okupiraju Srbiju kada bude pokrenut veliki ratni sukob, za koji je, kako tvrdi, siguran da će se dogoditi. Oni koji su ga slušali i gledali najpre su osetili zebnju, koja je postepeno prerastala u strah, jer u Srbiji svaka generacija ima neko ratno iskustvo.

Ako građani percipiraju mogućnost izbijanja rata, pred tom anticipiranom opasnošću sve ostalo postaje nevažno. Dotadašnje teškoće i smetnje povlače se pred predočenom katastrofom. Ranjivi i prestrašeni poverovaće da onaj koji „daleko vidi“ i detektuje veliku tragediju pre nego što je drugi i naslute, zasigurno zna kako da ih zaštiti. Takvom lideru će oprostiti sve nepodopštine koje mu se pripisuju i poverovati da treba da ostane na pozicijama koje zauzima.

Tako je zlikovačka družina formirala još jednu poželjnu percepciju pred najavljene izbore. Brza cirkulacija informacija ne može se cenzurisati, ali može obesmisliti prezasićenjem. Kada vrhovnik plasira ideju da smo u svemu najbolji u regionu, njegovi satrapi tu poruku ponavljaju bezbroj puta, takmičeći se ko će biti maštovitiji i inventivniji u potvrđivanju gospodarevih reči.

Inspirisana Ana Brnabić ističe da su naši penzioneri po primanjima ispred Norveške, Nemačke i Luksemburga. Ta verzija „istine“ neće biti prihvaćena kao činjenica, ali će takva interpretacija proizvesti pasivnost i pomirenost sa postojećim stanjem. Oni koji mogu da je slušaju često nemaju kapacitet da sebi, o bilo čemu, postave pitanje.

Gospodareve sluge koriste i specifičan jezik kao filter za oblikovanje dozvoljenog mišljenja. Termini poput: ustaše, blokaderi, izdajnici, obojena revolucija, rušenje ustavnog poretka – brišu razlike između činjenica i mišljenja i poništavaju odgovornost za izgovorene reči.

Ta ideologija, uostalom, ne traži da joj verujemo, već da joj se prilagodimo. Ona ne želi građanina koji odlučuje, već onoga koji ponuđeno prihvata. Moć koju su stekli ne deluje samo represivno, već i produktivno – proizvodi diskurse, kategorije i obrasce mišljenja koje pojedinac često ne može da prepozna.

Ideologija koju nameću oblikuje okvir u kojem konstrukcije dobijaju značenje aksioma. Ona opstaje ne samo kroz zabranu govora, već i kroz inflaciju narativa. Ne traži slepu veru, već navikavanje. Ugrađena je u svakodnevne rutine, prakse i institucije. Istina se ne ukida – ona se preoblikuje prema sopstvenim merilima.

Jedan od ključnih pojmova jeste „javni interes“. U njegovo ime donose se zakoni, budžeti, ograničavaju prava, pokreću medijske kampanje i oduzima imovina. Kako formalna zakonitost često služi kao odbrana nezakonitih radnji uzurpatora, društvo je potonulo u duboku nepravdu.

Srećna okolnost jeste to što naša mladost – studenti i đaci – nisu zaraženi virusom proklamovane ideologije. NJihove misli su slobodne, istine utemeljene na činjenicama, a ideje okrenute budućnosti. Hrabri su, nepokolebljivi i veruju da imamo snage da zaustavimo sveopštu propast.

Zar to nije dovoljno da stanemo uz njih?

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.