Prema istraživanjima, skoro svaka druga žena doživi neki oblik psihičkog nasilja u porodici, svaka treća žena doživi fizički napad od nekog člana porodice, dok se svakoj četvrtoj preti nasiljem. U preko 92 odsto slučajeva počinilac je bio suprug ili partner sa kojim žena jeste ili je bila u braku/zajednici. Porodično nasilje, osim široke rasprostranjenosti, karakterišu još i dugotrajnost i kontinuitet u ispoljavanju.
Lično iskustvo seksualnog zlostavljanja ili uznemiravanja pretrpela je svaka osma adolescentkinja, a dve trećine njih opisalo je da su im poznati slučajevi iz neposredne okoline.
Kako je u istraživanjima veliki procenat žena koje odbijaju da odgovore na pitanja, i kako su evidencije koje se vode u ustanovama za to zaduženim često nepotpune, može se sa sigurnošću reći da je „tamna brojka“, odnosno obim nasilja koje nije prijavljeno ni evidentirano, još i veća.
Gde su mediji u ovoj i ovakvoj stvarnosti?
U poplavi komercijalnih medija, koji se vode senzacionalizmom, žene su uglavnom prikazane kao objekti želje i objekti za gledanje.
U tome se prelaze sve granice korektnosti. Nasilni, ponižavajući ili pornografski medijski proizvodi imaju veoma negativan uticaj na žene i njihovo učešće u društvu.
Prikazi kojima se ojačavaju tradicionalne ženske uloge takođe su vrlo ograničavajući. Tzv. „ženski mediji“ bave se ili problemima fizičkog izgleda žena, ili stereotipnim sadržajima „za domaćice“.
Generalno, žene su najčešće ili odsutne ili prikazane na stereotipan način u medijima. Osim što se pojavljuju u ograničenom broju uloga, često nisu uopšte deo medijskog sadržaja, a kada su prisutne, onda se čine jezički nevidljivim upotrebom muškog roda za zanimanja i funkcije koje obavljaju. Značajno su manje predstavljene u vestima, ređe intervjuisane i pitane za mišljenje nego muškarci. Mediji u Srbiji veoma retko ukazuju na veliki i značajan doprinos žena društvenom i ekonomskom razvoju.
Neke kategorije žena su iz medija gotovo izostavljene (npr. starije žene, pripadnice manjinskih, nacionalnih i verskih grupa, žene drugačije seksualne orijentacije, žene sa invaliditetom, seoske žene itd.).
Nasilju nad ženama pristupa se sa predrasudama gde se žena ne prikazuje kao žrtva većjoj se nameće i osećaj krivice.
Kako mediji imaju odlučujući uticaj na formiranje javnog mnjenja, i da se preko njih reflektuje slika o ženama, odnosno slika koju o rodnim ulogama imaju i žene i muškarci, veoma je važno da se žene i njihove aktivnosti i potrebe prikazuju na adekvatan način.
U tom cilju nevladina organizacija Forum žena Prijepolja osnovala je pre dve godine TV stanicu civilnog sektora – TV Forum, čija je misija uspostavljanje rodne ravnopravnosti u svim oblastima društvenog angažovanja. Organizovanjem javnih događaja, edukativnih seminara, produkcijom specijalizovanih programskih sadržaja… Nastojimo da utičemo na svest javnosti o ženskim ljudskim pravima, seksualnom i rodno zasnovanom nasilju sa posebnim osvrtom na nasilje u porodici kao najzastupljenijem obliku rodno zasnovanog nasilja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
