Jedno od hiljadu: Otvoreno pismo na ruke Predsedniku

Obećao sam sebi da ću u terapeutske svrhe za otklanjanje napetosti koristiti isključivo verbalne izduvne ventile. Ali, avaj, Predsednik u svojim izjavama ide u sve veću dubiozu u nastojanju da uveri svoje glasačko telo kako je „situacija POD kontrolom“ (što i jeste – ona je već nekoliko meseci za vlast i ISPOD svake kontrole). Pri tome ON ne vodi računa (kao da je nekad i vodio) što potcenjuje, vredja i ranjava vaskoliku inteligenciju građana (velikog broja koji to imaju), pa očekujem da oni koji ne mogu da odole ovakvim filipikama već pišu i šalju hiljade sličnih pisama.

Dao sam sebi zakletvu na pasivnost, ali mi đavo ne daje mira, onaj koji stanuje u ogledalu. Kada sam u prolazu hteo da se pogledam u ogledalu koliko sam oćelavio u toku noći, izvirilo je jedno đavolsko lice sa rogovima obojenim u šahovnicu i viknulo: PUMPAJ!!! Šta ću, onda sam zaoštrio pero:

Veoma nepoštovani gospodine Predsedniče,

nadam se da će Vas ovo pismo zateći u dobrom zdravstvenom stanju, a koje vam dozvoljava da imate miran san i u kovačnici Predsedništva kujete dalje planove u borbi protiv obojene revolucije (niste je, nadam se, nazvali obojenom zbog preovlađujuće studentske crvene boje).

Ono što me je sada iznerviralo (a šta sve nije poslednjih godina) je vaša ponovljena namera da, kao pubertetski četrnaestogodinjak, merite ko ima veći (mislim skup), pa ste pripretili da ćete uskoro pozvati celu Srbiju u Beograd.

S obzirom na iskustva sa skupa u Sremskoj Mitrovici, morate da upozorite gradonačelnika Šapića da pripremi brigade koje će posle kontramitinga očistiti i dezinfikovati usrani i upišani Beograd, da očiste đubre od papira od sendviča, plastične flašice za vodu i bačene zastavice Republike Srbije. Studenti, kao što su Vam javili, a izazvalo je to kod Vas veliko nezadovoljstvo, civilizacijski ostavljaju čiste prostore na kojima se okupljaju.

Hajde da ostavimo po strani koliko će se od te cele Srbije dobrovoljno odzvati vašem pozivu, a koliko pod moranje, što je jedno pitanje koje se već standardno ponavlja, a na koji nikada nismo dobili odgovore (i ne očekujemo ih). Mnogo bitnije je finansijsko pitanje (na koje bismo očekivali odgovor): ko će sve to da plati, silne autobuse, kamare sendviča, dnevnice… Ali možda ćete kad dođe vreme to ipak reći tužiocu. Da li Vam je uz prethodne troškove mnogoljudnih kontramitinga ostalo još malo para u džepovima, ili će to ići iz budžeta?

Čak i da Vam bude veći (mislim skup) Vaši kontramitinzi će biti i ostati samo anemična okupljena grupa ljudi koje ste uterali u tor sitnim obećanjima, malom lovom i besramnim ucenama.

Studenti koji protestuju imaju u očima žar i isijavaju energijom. To je skup mladosti što odiše čvrstinom (koje Vaš nema), nepotkupljivošću, nepoštovanjem lažnih autoriteta, odlučnošću, vedrinom, i neverovatnom inventivnošću. Sve to im se vidi u očima. A na vašem skupu, kad kamera retko pokaže učesnike u gro planu, vidi se u njihovim očima praznina, dosada i želja „da OVAJ što pre završi pa da se razidjemo“.

A pomenute priče o silnim milijardama za „glavu“ Predsednika, koje se hipnotički ponavljaju za Vaše biračko telo, ulaze (pored ostalih sličnih) u dosta obimnu ediciju bajki Alexandra Lupusa. Niko neće, kako vi tvrdite Vašu glavu (niko nema ništa od nje) već svežanj ključeva kojima ste Vi zaključali institucije. A kad se to otključa, sve će onda ići po redu.

U ovom obraćanju bih hteo da vam Predsedniče napomenem da i ja raspolažem saznanjima kako „jedna strana obaveštajna služba“ rastura hiljade primeraka Hrvatske kuharice po celoj Srbiji, i da su po receptima iz nje narodne mase kuvale po svim gradovima i selima na dočeku studenata i gradjana pešaka. Zato su studenti imali tako bogatu, kaloričnu i raznovrsnu ishranu, ali neće oboleti od holesterola (na vašu žalost) jer šetnjama troše kalorije.

U vezi sa ishranom Vaših mitingaša čuo sam od više lekara kako jednolična ishrana (stalno isti sendviči) može da dovede do oboljenja od skorbuta. Dakle, možda bi bilo mnogo bolje da Vaše pristalice, kad već planirate kontramiting, nagovorite da u Beograd dodju pešice (sa zastavama i parolama), čime biste Vi jednim potezom ubili tri zunzare: bila bi to neverovatna ušteda sredstava za iznajmljivanje autobusa, benzina i dnevnica vozačima, narod u selima i gradovima bi usput srdačno pozdravljao mitingaše i kuvao bi im raznovrsna jela – trebalo bi u tom smislu podeliti narodu Srbsku kuharicu. Tako bi se zatim uštedelo na sendvičima, a raznovrsna srbska ishrana i šetnja od stotinak kilometara bi sprečili oboljevanje od skorbuta.

Nevoljno završavam ovo pismo, iako bi imao još toliko da Vam saopštim – sa studentskim srdačnim pozdravom PUMPAJ!!!

Uzaludno se trudio da smisleno sroči ovo pismo koje Vi nikada nećete pročitati

Dragoljub Matić

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.