Šestočasovno radno vreme

Kao nekad, fabrika „Livnica“ u Kikindi, a i poznati „Teleoptik“ iz Zemuna uveli su eksperimentalno radno vreme u vidu četiri smene, što je uticalo na mnogo veću zainteresovanost za rad, a bez gubljenja nepotrebnog vremena, kao kad traje osmočasovno radno vreme.

Eksperiment je pokazao znatno napredovanje u rezultatima poslovanja, veliku zainteresovanost za rad, a naročito i pomak u većoj zaposlenosti. Za jednu četvrtinu se mogao povećati broj potrebnih radnika u odnosu na prethodnu zaposlenost u toku osmočasovnog radnog vremena i naravno uz korišćenje pauze u toku rada. Takođe, u tom smislu treba povećati dužinu jedinstvenog radnog staža na 67 godina za sve radne ljude, kao u većem delu Evrope.

Naravno, alternativno, kao npr. u skandinavskim državama, ili Francuskoj, gde se radnički sindikati, osim tog ekonomskog motiva, bore za uvođenje tridesetpetočasovne radne nedelje.

Rezultat svega je povećana rentabilnost rada, tj. veći prihodi nad rashodima, rast obima proizvodnje, efikasnost u pogledu smanjenja troškova proizvodnje, povećana zaposlenost za oko 25 odsto, ekonomična raspodela radnog dana, rasterećenje, naročito, penzionog fonda u smislu produženja jedinstvenog radnog staža do 67 godina, kao i povećanje slobodnog vremena u toku dana.

A šta bi to značilo tek za žene, sa decom-osnovcima, kada bi se uvelo šestočasovno radno vreme, makar eksperimentalno, ne treba objašnjavati. S druge strane, čovek je stvorio rad, kako je još Marks rekao u svom „Kapitalu“, a koji je pokretačka snaga svake jedinke čovečanstva, što iziskuje neminovno produžavanje radnog staža do, makar, 67 godina za sve radne ljude. Na osnovu svega, eksperiment treba ponovo uvoditi i primeniti ga u praksi – već sutra.

Autorka je dipl. ekonomistkinja