Foto: Pixabay/Mylene2401A šta se preduzima, da se ova loša situacija popravi ili da nestane? Verovatno prilično, mada može još više.
U „Politici“ od 27. avgusta ove godine je izašao interesantan članak Danijele Davidov Kesar, pod naslovom „Oni koji žele bebu, mogu da računaju na veliku podršku“.
U njemu se sa pravom ističe primer Sandre Jovanović, koja se bori godinama da sa svojim partnerom dobije bebu, ali ne samo za nju, već i za slične sudbine mnogih osoba, koje to isto žele.
Osnovala je udruženje koje pomaže i upućuje zainteresovane, kako da ostvare svoje plemenite želje. U podnaslovu članka se između ostalog navodi „da je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi, koje finansiraju postupke VTO (van telesna oplodnja) bez limita.
Međutim, u sredini teksta se navodi žalostan podatak, da limit ipak postoji, uvek je i postojao i nikako da ga se ratosiljamo.
Citiram: „RFZO (Republički fond za zdravstveno osiguranje), izdao je novo uputstvo, koje važi od 17. avgusta sa promenama koje su vrlo bitne i tiču se velikog broja parova. Ukoliko su žene napunile 43 godine u toku … (i tako dalje) mogu da se jave u komisiju za proceduru VTO o trošku RFZO-a.“
Drugim rečima, žene koje ne ispunjavaju taj starosni uslov i koje su prekoračile te godine, moraju da plate veliku sumu novca za svaki pokušaj, kojih uglavnom ima više. Naša Sandra Jovanović ne odustaje ni posle 11 procedura VTO, ali ima 37 godina, srećom.
Zaključak: Ako hoćeš bebu, to jest, ako Srbija hoće bebu a imaš preko 43 godine, spremi debele pare, jer svaki pokušaj košta oko 3.000 eura.
Kako piše u podnaslovu pomenutog teksta „Nema limita“ – kada tamo limit postoji. Kao neka zlokovna ustava, koja umesto da je nema, ona prikuplja novac koji ide u neke džepove a ko nema pare neće imati ni bebe. Šta kaže država na ovo?
Autor je akademski slikar i pisac
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
ne znam šta kaže država, ali ja kažem da je dete posle 40.čin krajnje neodgovornosti
To je toliko lična i privatna stvar,
da tvoj komentar ne razumem.
Šta ako želiš zdravlje, a bolestsn si? Neizlečivo bolestan. Ili hronično bolestan. Šta ako si svom detetu želeo zdravlje i sreću, a rodio si mu doživotnu bolest?
Šta ako si živ i zdrav, ali je u Srbiji život „zero-sum game“ i svi ti manje ili više žele smrt i predano rade na tome?
Šta ako nam je i ovaj natalitet preveliki s obzirom na to koliko smo pohlepni i koliko volimo ili mrzimo i svoju i tuđu decu?
U Srbiji nema VTO ispod 4000 eura..Da se zna.
Ako želiš dete u Srbiji u 43. godini, kasno je. Trebalo je da budeš u Nemačkoj pre deset godina.
otvara se tu više pitanja, rizikujem da budem kao neosećajan. Žene koje nemaju decu od dobijanja deteta grade tešku fiks ideju što znači prelazak u iracionalno. Koliko VTO treba da pokušaju da bi shvatile da i uz veštačku pripremu trudnoće nisu sposobne da ostanu trudne?! Ko to treba da plati? Država, RFZO? Znači drugi poreski obveznici? Natalitet se pospešuje i opšte višim nivoom standarda i sigurnosti kako višečlana porodica ne bi prešla u siromaštvo, a ne samo brojem VTO. Starosna granica? Hoćete da budete majke i dojite decu u pedesetoj godini? Znate, to nije prirodno! Ali, to niko neće da kaže jer je VTO dobar biznis. Uvek će neko da plati.