Žicarenje na Kalemegdanu

A samo dve godine ranije, kada je „bagerisao“ kod nas na Vračaru, doživljavali smo to isto, a on je slavodobitno, posle 30 nedelja maltretiranja građana, u jednoj od onih svojih, polupismenih kolumni u „Politici“, slavodobitno izjavio, kako je svima koji su ga napadali, zapušio usta.

A zapravo je definitivno zapušio saobraćaj na Slaviji. Sva je prilika izgleda da se jedino dobro razume u jedan neprijatan deo građevinskog posla, a to je rušenje, kopanje, razbijanje i odvoz zemlje i šuta. A i to radi bez ikakvog ozbiljnijeg plana, jer kako inače da objasni građanima zašto je započeo tu rabotu na stotinama mesta istovremeno i napravio haos u gradu. Tada se, pred gradske izbore, preporučivao za gradonačelnika, a dospeo je do zamenika nepostojećem. A možda taj plan ipak nije bez veze, bar kad se radi o građanskim protestima?

Najčudnija u svemu tome je činjenica, da i on, ali i neki ministri u vladi, sve češće sebe porede sa najuspešnijim gradonačelnikom u istoriji Beograda, Brankom Pešićem, Zemuncem koji je izgradio najveće, kapitalne objekte u Beogradu. Pa kažu, eto, i njega su mnogi napadali kao i nas, hteli su čak i da ga hapse! Razlika između njega i njih je tolika, da ovakvim planovima i ovakvim radom, mogu samo da pokvare ono što je g. Pešić napravio.

Najpre, tačno je da su g. Pešića napadali neki ljubomorni političari iz njegove, jedne, jedine postojeće partije, ali uglavnom iz drugih republika (pričalo se tada: Zagreb radi – Beograd se gradi). Sadašnju vlast napada opozicija što joj je i posao. Bitna razlika je u tome što je Branko Pešić uvek imao podršku stručne javnosti, što je angažovao za svoje, važne i vrhunske projekte sve najbolje stručne kadrove koje je, ne samo Beograd, već i cela Srbija imala. Što je angažovao Akademiju nauka, univerzitete, institute, velike građevinske firme, projektantske kuće, uvoznike opreme. Što je ljude slao u razvijene zemlje da vide najpre kako se tamo grade slični objekti. A najvažnije od svega, bio je omiljen među građanima i uvek imao od njih nepodeljenu podršku, jer su rezultati bili vidljivi i potpuno transparentni. A on sam je sa porodicom živeo u običnoj prizemnoj vojvođanskoj kući u Zemunu.

Branko Pešić je gradio 12.000 stanova godišnje a sadašnja vlast, prema rečima pokojnog arhitekte i urbaniste B. Jovina, ne može da izgradi 280 stanova u započetom projektu „Beograd na vodi“, jer nije u stanju da za njih obezbedi potrebnu infrastrukturu.

I pored svih dobronamernih upozorenja akademije arhitekata, najviđenijih urbanista i projektanata Beograda, stručnjaka koji su u penziji, ali imaju ogromno iskustvo i koji su pisali da je, na primer Slavija, pre svega, saobraćajni problem grada, a da postoji izvanredno projektantsko rešenje, urađeno baš u vreme g. Pešića, kad se radio prolazak auto-puta kroz Beograd i sve petlje, gradska vlast je sadašnjim završetkom Slavije i Bulevara oslobođenja kojim se toliko hvali, upravo definitivno odustala od već započetog dobrog rešenja, a najavljenim „unapređenjem“, sa tramvajskom okretnicom, na duže vreme zapečatila saobraćajnu sudbinu Slavije i samo našminkala „mrtvaca“ jednom od 54 najavljene fontane.

Vrhunac svih ovih marifetluka sadašnje gradske vlasti, zbog kojih će draga Nina, ali i hiljade nas drugih i dalje da guta prašinu, krcka pesak i hoda po daskama, svakako je već izvedena seča onolikih stabala, beskrupulozno skrnavljenje Kalemegdanske tvrđave i najavljeno „žicarenje“ koje oni iz milošte zovu – gondolijerstvom, platiće građani, a ne turisti.

Autor je arhitekta