Foto: FreeImages/Bartek Ambrozik

Tema Klanščekovog teksta je Statutu Stranke DJB u osnivanju, i držanje istog u tajnosti. Tekst se mogao lako osporiti objavljivanjem Statuta na internet stranici DJB čime bi se pokazala transparentnost na delu, umesto već olinjalih fraza o istoj.

Umesto argumenata, autor se u tekstu opet bavi navodno izbačenim članovima sa Vračara, aludirajući na autora teksta i zastupnika Grupe građana DJB na Vračaru Branka Klanščeka. Ovo ne bi imalo smisla ni pominjati, da pre samo tri dana u emisiji „Lični stav“ u kojoj je gostovao budući potpredsednik stranke Dušan Pavlović nije rekao da je „Klanšček sam napustio DJB“. Naime, Klanšček niti je napustio DJB, niti je iz njega isključen jer takva Odluka Skupštine nikada nije doneta. Ali ta neusaglašenost govori o tome da u samom DJB više ne znaju kuda udaraju, i koju verziju priče gde i kome pričaju. Ali možda je i za to kriv novi Statut stranke, tačnije član 2.5 kojim se članovima „zabranjuje tajno sastajanje“, što je u suprotnosti sa Ustavom RS, koji garantuje pravo na slobodu okupljanja.

Ključni problem osnivanja Stranke DJB je redosled kojim se stvari dešavanja. Umesto da se prvo donese Statut, pa da se u skladu sa istim kandidati za stranačke funkcije predstave svojim programima i da ih u skladu sa Statutom članovi izaberu, krajem novembra prošle godine na konferenciji za medije Radulović je samovoljno imenovao sve funkcionere još nepostojeće stranke.

Tek par dana kasnije, 2. decembra pošto je već imenovao funkcionere nove stranke za koju je tek trebalo sakupiti 10.000 potpisa kako to predviđa Zakon, Radulović je na svom tviteru objavio „Tražimo podršku za to rukovodstvo, za Statut i Program koji ćemo objaviti pre nego što ljudi počnu da daju potpise.“ Do dana današnjeg Statut nije objavljen, a potpisi se uveliko skupljaju. Svako objašnjenje je suvišno. Umesto fraza, iznosimo činjenice. Osnivači blanko potpisuju saglasnost na Statut.

Statut je sporan iz više razloga, pre svega zbog člana koji se odnosi na Odbor osnivača, koji čine imenovana, a ne izabrana lica, i kojima se daje mogućnost „veta na sve odluke svih organa i svih teritorijalnih odbora“. U reakciji na Klanščekov tekst, DJB to nije demantovao.

U svojoj autoritarnosti Radulović ne vidi problem što su Pokret, kako pišu mediji, samo u toku prošle nedelje napustili: predsednik beogradskog odbora Mirko Stojanović, predsednica odbora za Borski okrug Snežana Tasov, predsednik odbora Obrenovca Jovica Pavlović, predsednik odbora u Mladenovcu Milan Milojević, predsednik odbora Rakovice Dejan Jovanović i odbornik na Čukarici Miloš Antić. Ni to što se akademik Dušan Teodorović povukao sa svoje funkcije predsednika Senata, na koju još nije ni stupio i to baš u trenutku dok se prikupljaju potpisi kako bi Pokret prerastao u Stranku, Raduloviću ne govori ništa.

Saša Radulović je Statut skrojio po sebi, a ne u skladu sa interesima Stranke. Radulović je shvatio da se Statutom u kojem vladaju demokratski principi, organima stranke i ovlašćenjima koje svaki od organa ima, čuva stranka, ali se ne može sačuvati njegovo mesto u njoj. Zato je, svestan svoje slabosti i sve manjeg uticaja, pribegao diktatorskim principima, sličnim onima u Radnikoj partiji Severne Koreje, ne bi li članstvo držao pod kontrolom.

Zbog svega navedenog Inicijativa za smenu Saše Radulovića će Ustavnom sudu podneti zahtev za ocenu ustavnosti Statuta stranke „Dosta je bilo“.