Foto: Medija centar

Naime, on nije odgovorio ni na jedan moj argument o njegovom kukavičkom pokušaju blokade kritičkog potencijala institucije na čijem je čelu, već je pokušao da obezvredi moralni integritet moje ličnosti na osnovu iskonstruisanih optužbi na moj račun.

NJegove optužbe na moj račun imale bi pokriće da sam ja kojim slučajem pokušao da iskoristim svoje dugogodišnje prijateljstvo sa Karelom Turzom da izvrši, iz prijateljskih razloga, pritisak na svog gimnazijskog drugara (Vladimira Kostića) da se on založi za mene kao kandidata za novog člana Akademije. Međutim, to je potpuna laž, jer sam ja Karela Turzu, koji mene i moje principe kojima sam se rukovodio i na poslu i životu poznaje izvanredno dobro, zamolio da Vladimiru Kostiću pošalje moje najbitnije naučne reference. Dakle, da mu pošalje predlog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju za moju kandidaturu, listu citiranosti, broj mojih učešća na međunarodnim i domaćim konferencijama i kasnije četiri pečatirana sertifikata o tome da će moji tekstovi u 2018. biti objavljeni u četiri strana jezika: jedan na makedonskom, dva na bugarskom (časopis Diogen) i jedan na engleskom – u Balkan Journal of Philosophy (kad je reč o ovom poslednjem časopisu koji ima visok rejting u Evropi, moj tekst „Communitarianism, multiculturalism and liberalism“ objavljen je na poziv glavnog urednika redakcije, prof. Petrova, da napišem uvodnik u raspravu o toj temi koja će biti razmatrana u narednim brojevima toga časopisa uz učešće evropskih teoretičara).

Dakle, pošto sam sumnjao u to da će oni koji su zaduženi za glasanje uopšte čitati predloge institucionalnih predlagača i knjige predloženih koje su poslate (prof. Milan Brdar je javno potvrdio moje sumnje), zamolio sam kolegu Turzu, u čiji moralni integritet nisam nikada sumnjao, da moje reference prosledi predsedniku Akademije za koga sam tada verovao da je korektan čovek i da može da ima kontrolu nad procedurom izbornog procesa. Mnogi naši teoretičari, ne samo filozofi, koji imaju uvid u mojih osam knjiga koje sam napisao i u njihov odjek u zemlji i u inostranstvu, smatraju da sam ja jedan od najcitiranijih živih srpskih društvenih teoretičara. Dakle, ja nisam tražio ni od koga u Akademiji bilo kakvu vrstu protekcije, tj. favorizovanja moje ličnosti iz vanteorijskih razloga već samo to da se poštuju kriterijumi koje je ova ustanova propisala (zašto bih inače slao posredstvom Karela Turze njenom predsedniku sve svoje najbitnije reference – to nije manir onih koji su skloni protekciji i korumpiranju; oni prikrivaju ili falsifikuju podatke o vrednosti svoga stvaralačkog opusa; pošto imam lični sajt, ti podaci su na transparentan način dostupni stručnoj javnosti).

To što je Karel Turza Vladimiru Kostiću posredstvom mejla napisao, bar kako to navodi predsednik SANU, „mislim da je Slobodan Divjak danas jedini ozbiljni filozof u Srbiji“ – nije ni u kakvoj vezi sa nekim mojim pritiscima na njega (sa sadržinom toga mejla nisam uopšte bio upoznat). On to može lično da potvrdi. On to možda zaista misli, ali to je njegov subjektivni stav koji može biti uslovljen i time što nas vezuje dugogodišnje blisko prijateljstvo koje nije bilo prekinuto ni u vremenima kada ovde nije bilo baš mnogo popularno biti prijatelj sa Hrvatom. U Trećem programu Radio Beograda u kojem smo dugo zajedno radili razvijan je duh pošalica i zafrkancije kojim je prožeta i naša uzajamna prepiska.

Uostalom, u mojim tekstovima o skandaloznom kršenju procedure u izbornom procesu novih članova Akademije ja nisam ni pominjao predsednika SANU. Prvi tekst o hipokriziji njegovog javnog delovanja kao predsednika SANU napisao sam tek posle članka urednika Informera gospodina Vučićevića koji je završen nesvakidašnjim veličanjem čelnika naše Akademije. Od toga veličanja, koje nedvosmisleno svedoči o tesnoj sprezi prvog čoveka SANU sa vlašću, Vladimir Kostić se ni ovoga puta nije uopšte jasno ogradio. Kao što nije nijednom rečju odgovorio na moja pitanja koja ni za jednu normalnu i nezavisnu ličnost ne mogu imati „tabloidni“ karakter. Kakav je njegov stav, kao predsednika SANU, o stanju medijskih sloboda u nas? Da li smatra da u našem ustavno-pravnom poretku postoje garancije makar za minimalnu nezavisnost sudstva. Kakav je njegov odnos prema zaključcima Venecijanske komisije o tom pitanju?

Očiglednim izbegavanjem odgovora na ta i slična pitanja on samo potvrđuje svoju sklonost ka oportunističkom kukavičluku kakvu do sada nije ispoljavao nijedan naš predsednik SANU.

Slažem se sa Basarom da je stvaralaštvo glavna svrha Akademije, ali stvaralaštvo ne može biti odvojeno od kritike. Kant je ušao u istoriju filozofskog stvaralaštva pre svega zbog svoje sada već čuvene tri kritike (Kritika čistog uma, Kritika praktičnog uma i Kritika moći suđenja). Kako sam pročitao u jednom Zborniku dokumenata, Vladimir Kostić je u godini pre svoga izbora (2014) bio krajnje plodan: ako se dobro sećam, objavio je tada 40 naučnih radova. Vredelo bi ispitati u koliko je od tih radova bio jedini (ili prvi) autor, a u koliko dopisivač ispod tuđih članaka?

Autor je direktor Međunarodne filozofske škole Felix Romuliana