ZGRADA SANU foto; BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆ/MO)
Autor teksta napisao je da sam ja, kao „otac Silni“ kandidovao svog sina Petra za dopisnog člana SANU, što je neistina. Kandidaturu je obrazložio jedan od redovnih članova Odeljenja istorijskih nauka, doskorašnji sekretar Odeljenja, ne pitajući me i bez bilo kakvih dogovora ili pregovora sa mnom.
Odeljenje je prihvatilo njegov predlog o kandidaturi, o kojoj će ono, po ustanovljenim propisima SANU, još imati prilike da raspravlja i donese odluku.
Autor teksta pred sudom će morati da dokaže da sam ja predložio Petra za dopisnog člana SANU. NJemu je krivo što je mlađi Krestić, kako ga on naziva, predložen za dopisnog člana SANU i što ja kao roditelj nisam ustao protiv tog predloga. Da sam to učinio, tada bi, kako obrazlaže autor, pokazao da sam principijelan.
Autor teksta napisao je da ja „slovim“ kao „crni kontrolor“ srpske istoriografije, što sam „nasledio“ od davno pokojnog akademika Vase Čubrilovića, jednog od atentatora sarajevskog atentata iz 1914. godine na nadvojvodu Ferdinanda. Ja jesam u mladosti bio crn, ali odavno sam pobeleo, a kakav sam i po čemu „crni kontrolor“ to će autor teksta „Očevi i deca u SANU“ imati prilike da objasni na sudu. To što vređa i pokojnike, dovoljno govori o piscu pomenutog članka.
Zlonamerno i netačno, sa željom da me ponizi i uvredi, autor je napisao da je moj tekst „O genezi genocida nad Srbima u NDH“ – „naručio“ Vladimir Dedijer. Ja nikada ni za koga ništa nisam radio po porudžbini. Nikada nisam bio bilo čiji najamnik. Vladimir Dedijer nije naručio pomenuti tekst već me je, kao stariji kolega, koji je bio predsednik Odbora za izučavanje genocida u SANU, ceneći moje poznavanje istorije Hrvata i srpko-hrvatskih odnosa, zamolio da na posebnom skupu u SANU održim predavanje o genocidu. Đurić će imati prilike na sudu da dokaže da sam tekst „O genezi genocida napisao po narudžbini“, tj. da sam pristao da budem Dedijerov najamnik.
Autor je pokazao da je neozbiljan i neodgovoran kad je u svom tekstu napisao da sam članak „O genezi genocida“ objavio u nekoliko verzija. Taj članak izašao je 1986. samo u jednoj verziji u „Književnim novinama“. On mi je poslužio samo kao osnova za knjigu „Genocidom do velike Hrvatske“, koja je do danas imala pet izdanja na srpskom, dva na engleskom, jedno na francuskom i jedno na ruskom jeziku.
Nikakve izmene u njoj nisam vršio, osim što sam posle drugog izdanja napisao pogovor. Prema tome, Veljko Đurić nije pouzdan, nije dovoljno obavešten, ali je maštovit i ne preza od zaobilaženja činjenica. On ironično piše da sam se „proslavio“ tekstom „O genezi genocida“ a prećutkuje knjigu „Genocidom do velike Hrvatske“. Sve to čini s providnom namerom da mene i moj naučni rad obezvredi i da me uvredi.
Da je Đurić brzoplet a kao istoričar nesolidan i neodgovoran, vidi se i po tome što je napisao da na moj tekst „O genezi genocida“ – „na srpskoj strani nije bilo nikakvih reakcija“, što uopšte nije tačno.
Prva je oštro reagovala beogradska televizija i njen tadašnji urednik Predrag Vitas. Na prvom kanalu, u udarnom terminu dnevnika, u 19 i 30, pročitao je jedan pogromaški tekst osuvši po meni i mom pisanju dotle retko viđenu ideološku i političku paljbu. Na sednici Predsedništva Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda Dušan Mitević, ne znajući šta je geneza a šta genetika, izjavio je da optužujem čitav hrvatski narod da je u genima genocidan.
List „Komunist“ nije birao reči u optužbama i uvredama. Moj tekst naišao je na osudu listova „Borba“ i „Magyar szó“. Većina srpskih listova nije se oglašavala, ali je to učinio „Student“, koji se usudio da stane na moju stranu. Bezrezervnu, jednodušnu podršku dobio sam od Odeljenja istorijskih nauka i Izvršnog odbora Predsedništva SANU. Ovu činjenicu Đurić namerno prećutkuje jer njemu kao „velikom stručnjaku za genocid“ o toj tematici više odgovaraju ocene hrvatskih nego srpskih istoričara.
Đurić trijumfalno beleži da su mi hrvatski istoričari, B. Krizman, N. Klaić i M. Artuković, s kojima se on saglašava, „ukazali na određene manipulacije, neistine, falsifikate i konstrukcije“.
Đurić je zaboravio da napiše da je u toj grupi istoričara bio i Franjo Tuđman, da me je i on kritikovao u svojoj knjizi „Bespuća povijesne zbiljnosti“. Tuđmana nije spomenuo da čitaoci ne bi shvatili da se on s njim i njegovim ocenama o genocidu i brojem postradalih Srba saglašava. U svakom slučaju, Đurić će na sudu imati prilike da dokaže gde sam u svom pisanju o genocidu počinio manipulacije i izneo neistine, gde sam i šta sam falsifikovao i koje su i kakve su to moje nenaučne konstrukcije.
Čitaoci lista Danas treba da znaju da ovaj nasrtaj V. Đurića na mene i moju ličnost nije ništa novo. Zbog sličnih grubih uvreda već sam bio prinuđen da ga tužim. Sud mu je nedavno izrekao novčanu kaznu. Ona, očigledno, na njega nije uticala. NJegova mržnja nadjačava zdrav razum, pa zbog toga nemam drugog izbora nego da se ponovo obratim sudu, pa ćemo se ćerati, kako reče naš pesnik.
Autor je akademik, profesor univerziteta u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
