Foto: FreeImages / Cierpki

Naime, kritikujući tobože Ministarstvo kulture NUNS oštro osuđuje neku firmu koja je rekla da je u Jasenovcu ubijeno više od 88.000 ljudi, dok NUNS tvrdi, pozivajući se na „istoričare“, da je žrtava bilo devet puta više, što će reći skoro 800 hiljada.

Istoričari na koje se poziva NUNS su oni kod kojih se broj žrtava u zločinima počinjenim nad Srbima neprestano povećava, dok se broj žrtava u zločinima koje su počinili Srbi neprestano smanjuje pa se tako za Srebrenicu tvrdi da je bilo oko 2.000 žrtava i to zato što su se Bošnjaci međusobno poubijali. O ovoj manipulaciji brojem stradalih u Jasenovcu, koja kod nekih ide čak do milion ljudi, poznati srpski emigrant i statističar Bogoljub Kočović, u svojoj knjizi „Sahrana jednog mita“, kaže: „Tvrditi da je samo u koncentracionom logoru Jasenovac bilo oko 700.000 ubijenih – čista je besmislica“. A kad je reč o pravim istoričarima, najpozvaniji među njima dr Ivo Goldštajn, u knjizi Slavka Goldštajna „Jasenovac – tragika, mitomanija, istina“, navodi da je Spomen područje Jasenovac do 2011. utvrdilo imena 81.998 žrtava, od čega 46.685 Srba, 16.131 Rom, 12.982 Jevreja i 4.209 Hrvata.

Naravno, sasvim je jasno da je u Jasenovcu počinjen genocid, a za takvu kvalifikaciju nije potrebna nikakva viktimistička gigantomanija sa brojevima jer pravna kvalifikacija ne zavisi od brojeva već od namere sa kojom je zločin počinjen. Takođe je jasno da manipulisanje brojem žrtava, uz prikrivenu aluziju da su sve to bili Srbi, predstavlja deo oficijelne nacionalističke propagande sa preciznim dnevnopolitičkim ciljevima za unutrašnju i spoljnopolitičku upotrebu. Ono što, međutim, nije jasno jeste šta će NUNS u tom društvu?

Autor je advokat

Povezani tekstovi