Foto: Medija centarMeđutim, mene za tu funkciju nisam predložio ja, već, u više navrata, institucije koje, po zakonu, imaju pravo na taj predlog, uključujući i predstavnike ove, formalno uzev, najviše akademske ustanove.
Pošto sam ja u seriji svojih napada na način izbora novih akademika dezavuisao ne samo glavno rukovodstvo ove institucije, već i neke članove Odeljenja za društvene nauke, jasno je da sam se ja odrekao kandidature za člana SANU.
Sasvim sam zadovoljan time što je o mom stvaralačkom opusu već napisana odrednica u Enciklopediji srpske misli i što me je Radivoje Kerović, kako saznajem, uvrstio u deset najuticajnijih posleratnih srpskih filozofa u svojoj knjizi koju uskoro završava.
Davno pre nego što sam kandidovan za dopisnog člana SANU ja sam zastupao i nastojao da na koherentan način razvijem različite aspekte liberalno-demokratske teorije, što su mi priznali i oni koji dele moje stanovište i oni koji se ne slažu sa njim.
Dakle, nemam razloga ni za kakav kompleks inferiornosti na tom planu.
Samim naslovom teksta svoga odgovora Velikosrpski liberalizam, Basara, mada se u polemici sa mnom predstavio kao liberalni nacionalista, pokazuje elementarno nepoznavanje liberalne teorije, u čemu nije usamljen u našoj neukoj i snobovskoj eliti koja nastoji da prikrije svoje seljačko poreklo.
On pobija moj stav da se „liberalni kralj“ koji se inače školovao na Zapadu, rukovodeći se idejama Džona Stjuarta Mila, priklonio liberalnom shvatanju pojma nacije time što je u Srbiji nacionalnost izjednačio sa državljanstvom, a etnički identitet otpravio u sferu društva, naklapanjima o tome šta je tome prethodilo.
Ovo otuda što je on „plemenski“ vezan za kulturno-etnički pojam nacije, te zato nije ni mogao da odgovori na moje primedbe da je za razliku od pojma „prepolitičko društvo“, pretkulturno društvo nonsens koji upotrebljavaju još samo oni koji su turistički prošli kroz različita značenja pojma kulture i civilizacije.
Basara je sklon „slepilu“ prema faktografiji.
DOS je sam, uključujući i mog dugogodišnjeg prijatelja Đinđića, predložio da Koštunica na izborima ukrsti koplja sa Slobodanom Miloševićem, na osnovu uvida u rezultate istraživanja javnog mnenja koje je sam interno poručivao od kompanija u koje je imao poverenja.
Đinđić je kasnije i sam shvatio da ne može dobiti naredne izbore, ako ne najavi svoj novi stav prema Kosovu kao delu Srbije, i on je to pre nego što će biti ubijen učinio, zbog čega je Helsinška povelja čitav svoj broj posvetila navodnom nacionalističkom zaokretu ovog našeg vrsnog političara (imam primerak toga broja), ali ga je posle ubistva Đinđića povlačila iz štampe.
Daleko najveći rejting Demokratske stranke bio je u vreme predsednikovanja Borisa Tadića.
Njegova fatalna greška je bila što je treći put izašao na predsedničke izbore, tj. što to nije prepustio Đilasu.
Ratko Božović – koga izuzetno cenim zbog njegove istrajnosti da bude kritički intelektualac – nedavno je izjavio da Srbija u svojoj svekolikoj istoriji nije imala ovakav parlament, ja bih to nazvao antiparlament.
Ako bi kojim slučajem Vučićeva diktatura pala, oni posle njega ne bi ništa drugo mogli da urade nego da temeljitije promene ustav i postojeće bitne procedure koje slede iz njega.
Kad to kažem, mislim, pre svega na sledeće, u ustavu mora jasno i precizno da se jemči smenjivost vlasti, tj. da se kaže da predsednik države ne može biti istovremeno i predsednik svoje partije; da glavni eksponenti vlasti – predsednik i premijer – ne mogu posle dva mandata biti ni na kakvoj rukovodećoj funkciji, uključujući funkciju predsednika stranke; da se mora uspostaviti stroga podela vlasti, što uključuje i radikalnu izmenu izbora članova Visokog saveta sudstva; uspostavljanje vladavine prava podrazumeva novi način izbora REM-a, većina njegovih članova ne sme da se bira u skupštini, već njih treba da predlažu i na tajnom glasanju biraju, i ako bude potrebe da ih smenjuju, glavni segmenti građanskog društva.
Sadašnji vršilac dužnosti generalnog direktora RTS-a, Bujošević, ima isti kulturni imidž kao i ranije kada se ponašao profesinalno, ali je on, ostavši na funkciji generalnog direktora RTS, bio svestan da ga Vučić, ako ne bude igrao kako on svira, može promeniti kad god nije zadovoljan stepenom njegovog podaništva, i to u skladu sa postojećim procedurama, itd.
Uspostavljanjem ovakvog inoviranog ustavno-pravnog poretka počeće da se menja u dobrom pravcu i politička kultura građana Srbije.
Liberalno-demokratski sistem postoji u zemljama sa bitno različitim oblicima kulture kao sklopa običaja i supstancijalnih vrednosti kako na Zapadu, tako i na ne-Zapadu.
Ali u svakoj od njih postoje principi: sloboda govora, veroisposvesti, udruživanja, podele vlasti i slično, što će reći da njima nije baza kultura kao način života.
Čekati da se ovaj tip kulture radikalno promeni isto je što i čekati Godoa.
Svi koji, kao ti, tvrde da je Vučićeva vladavina pravo lice Srbije naprosto brane sadašnje stanje stvari.
Autor je pisac i prevodilac brojnih filozofskih knjiga
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Banjica van kovid sistema
Umesto plivanja na Bogojavljanje, humanitarna aukcija za Časni krst
Suviše pitanja je pokušao da nametne, pa se puno i spetljao. Šteta, može on to i bolje.
Bravo!
Vracanje Basare na fabricka podesavanja-peti deo.
A kad ćemo videti to drugo bolje lice Srbije koje nije saglasno sa Vučićevom autoritarnom vladavinom? Nije li ovakva Srbija u svim svojim „alotropskim modifikacijama“ sklona autoritarnom modelu vlasti kao jedno razumljivom širokim narodnom masama? Podržavaju samo ono što shvataju, sve ostalo je nepoželjno i strano u svakom pogledu.
Izbor Saveta sudstva: ko ne zna, u tzv. “podeljenoj Bosni” se već 15 godina ovo telo (VSTV) bira od strane samih sudija, advokata i tužilaca! Nama treba OHR – strani nadzor bad demokratijom, nažalost.
Divjak, u pravu ste za unošenje konkretnih mera za smenjivost vlasti u sam ustav, ali što se tiče vašeg prevodilačkog rada – samo ste sa engleskog prevodili, sa kojeg ljudima koji knjige o kojima je reč (iz političke teorije, pre svega) čitaju prevodi uglavnom i ne trebaju, jer oni taj jezik znaju.
Basara je genije .Nas najbolji pisac !
Šteta što niste čitali Njegoša, Andrića, Crnjanskog, Mešu Selimovića, Mihaila Lalića, Nušića, Branka Ćopića, Desanku Maksimović, Milovana Glišića, B.Pekića, S.Selenića, Momu Kapora……………..
Basara nije veliki pisac, jer nema metafizičku dubinu. On je postmodernističko čedo prefesora sa Filološkog fakulteta, onih koje ne zanima umetnost i koji se bave konceptualnom “ poezijom “ i pojmovnom “ poezijom “ koja je delo nedarovitih. Potrebna je pobuna protiv tog akademizma. Sve je to akademizam i postmodernizam i konceptualizam…
Lep tekst još jednoga od naših „Šešelja u rukavicama“.
Sve je to lepo što g. Divjak predlaže, ali ko garantuje da će se u Srbiji zakon i ustav poštovati?
Na kraju Divjak kaže: „svi koji tvrde da je Vučićeva vladavina pravo lice Srbije naprosto brane sadašnje stanje stvari.“
Šta to znači? Da je Vučićeva vladavina slučajna? Kakvo je pravo stanje stvari? Vučić je greška, a većinska Srbija u stvari misli sasvim drugačije, ali eto slučajno glasa za Vučića, Miloševića, Koštunicu, Nikolića, a usput se i Tadić tu provukao? I tako poslednjih 30 godina.
Treba biti baš veliki optimista pa poverovati da ovo sada nije pravo stanje stvari. Što ne znači da će tako biti zauvek, ali za promenu je potreban strahovit, višegodišnji rad.
Drugim rečima ono čuveno Basovo: „ovo što nikada nije bilo ovako“. Kanda g Divjak zastupa to gledište?
Za ovaj sudar,dva poznata coveka,kriv je nesudjeni akademik.Basara je zajebant i svi koji ga uzmu ozbiljno,proci ce kao Divjak.
Basara nema sta da izgubi ,jer je niko i nista, jevtino piskaralo. S druge strane vidimo coveka,koji ne zna gde zivi i ulazi u bespotrebne otuzne konflikte s ljudima,koji to ne zasluzuju.
Mnogo ste strogi prema obojici. Basara je satiricar, i nikako ne zasluzuje da ga nazovete ‘piskaralom’. Gos’n Divjak je teoreticar, i takvi, da li u SANU ili ne, bave se ‘idealnim sfernim konjem’, sta bi bilo, kad bi bilo. Ono sto predlaze je vrlo konkretno, i na tome bi gradjani trebalo da insistiraju. Druga stvar je, da li je to, u nasim uslovima izvodljivo. Ali, ako nista ne trazimo, sigurno je da nikad nista necemo ni dobiti.
@Zorka Papadopolos , jedno je tacno u vasem dopisu,nikad necemo saznati STA BI BILO KAD BI BILO, to jest da je Basara , satiricar s predumisljajem,kakvih je u Srba bilo, ili da je Divjak ozbiljni akademik u pokusaju,kakvih je takodje u nas bilo.Ovako nam ostaje,da se smijuljimo njihovom primitivnom pokusaju da ,budu pametniji nego sto to zaista jesu.
Hi, hi, lepo receno, i to u nekoliko recenica, jedino base zna da je knjizevnik, nikad ga nisam citao ali ako su mu romani kao kolumne slaba vajda, obicno se kaze moze on I bolje al za njega ni to ne vazi, a za one koji se upustaju u polemiku ovde se kaze primio se ko budala na morgidz. A base shodno svojim mogucnostima, zato je tu gde I jeste
Poslednja rečenica je objasnila sve.
Ko razume.
‘Odgovor’ (ili odgovarati) Basari je Oksimoron, … covek uvek sam odgovara na sopstvena pitanja, koristeci cirkularne reference i hermeticku argumentaciju.
„U nauci puštamo da NAŠE HIPOTEZE UMIRU UMESTO NAS“ (Poper). Po Hegelovoj i marksističkoj dijalektici — suprotno od naučne metodologije — MI UMIREMO SA NAŠIM DOGMATSKIM TEORIJAMA I POLITIKAMA. Istorijski primeri i praksa u komunističkim i nacističkim zemljama pokazali su svu bedu i pogubnost držanja slatkorečivih dijalektičkih ideologija. Da bi Srbija stala na sopstvene noge moramo našu duhovnost što pre osloboditi štaka Hegelove i marskističke dijalektike, moramo se u rešavanju svojih političkih, društvenih, problema što pre vratiti naučnoj metodologiji. To, bez sumnje, mora biti državni program broj jedan. Od 1987. sam pokušavao da u našim medijima, našoj eliti, postavim pitanje o ovim idejama kao i pitanje „da li smo oko 700 god živeli u despotskim kultrunim matricama (vizantisko, osmanska, komunstička – faza) i ako je to tačno – šta da uradimo da uteknemo takvoj kulturnoj matrici“? Elita nije DOZVOLILA 10 god da se u bilo kom mediju postavi i pitanje a kamo li da se o tome vodi argumentovana rasprava. Autor je bio urednik na državnom radiju, ni publikacija III programa nije htela da objavi te članke, ni filozofski časopisi, časopisi kulture, ni „Sudent“, ni „Dijalektika“,…,“Demokratoja“, „Republika“, „Nin“, „Vreme“…. Kada sam uspeo da u lokalnom listu „Beogradske novine“ prvi put postavim to pitanje, elita me je odmah proglasila „ekstremistom“ eto ima neki „lud čovek“ tvrdi da je komunizam despotski sistem i da smo 700 g živeli u takvim sistemima.
„Svi koji, kao ti, tvrde da je Vučićeva vladavina pravo lice Srbije naprosto brane sadašnje stanje stvari.“
Potpuno, skroz i apsolutno pogrešno!
Vučićeva vladavina, nažalost, JESTE pravo lice Srbije u ovom trenutku. Većini Srba u ovom trenutku baš odgovara ova i ovakva Vučićeva vast i to jeste sadašnje stanje stvari, iako nije nikako dobro.
Sadšnje stanje stvari pokazuje da je Srbija teško bolesno društvo, ali Vučić NIJE uzrok te bolesti, nego njen simptom i pojavni oblik, a konstatovanje toga NIJE odbrana sadašnjeg stanja stvari, nego samo spoznaja da imamo ozbiljan problem i da sadašnje stanje stvari treba menjati pod hitno!
Bravo. Ako ćemo nešto da menjamo, moramo prvo da definišemo trenutno stanje i da se dogovorimo oko ciljeva kojima težimo.
Odgovor Basari na mestu (i preozbiljan). Samo Divjak greši kad isključivo koncept državnog nacionalizma (francuski model) povezuje s liberalizmom i mdoernizacijom. Etnonacionalizam ili jezički nacionalizam herderovskog tipa (nemački model) nije bio ništa manje vezan za liberalne ideje (Macini, nemački i srpski liberali 1848).