Odgovor Basari 1Foto: Medija centar

Međutim, mene za tu funkciju nisam predložio ja, već, u više navrata, institucije koje, po zakonu, imaju pravo na taj predlog, uključujući i predstavnike ove, formalno uzev, najviše akademske ustanove.

Pošto sam ja u seriji svojih napada na način izbora novih akademika dezavuisao ne samo glavno rukovodstvo ove institucije, već i neke  članove Odeljenja za društvene nauke, jasno je da sam se ja odrekao kandidature za člana SANU.

Sasvim sam zadovoljan time što je o mom stvaralačkom opusu već napisana odrednica u Enciklopediji srpske misli i što me je Radivoje Kerović, kako saznajem, uvrstio u deset najuticajnijih posleratnih srpskih filozofa u svojoj knjizi koju uskoro završava.

Davno pre nego što sam kandidovan za dopisnog člana SANU ja sam zastupao i nastojao da na koherentan način razvijem različite aspekte liberalno-demokratske teorije, što su mi priznali i oni koji dele moje stanovište i oni koji se ne slažu sa njim.

Dakle, nemam razloga ni za kakav kompleks inferiornosti na tom planu.

Samim naslovom teksta svoga odgovora Velikosrpski liberalizam, Basara, mada se u polemici sa mnom predstavio kao liberalni nacionalista, pokazuje elementarno nepoznavanje liberalne teorije, u čemu nije usamljen u našoj neukoj i snobovskoj eliti koja nastoji da prikrije svoje seljačko poreklo.

On pobija moj stav da se „liberalni kralj“ koji se inače školovao na Zapadu, rukovodeći se idejama Džona Stjuarta Mila, priklonio liberalnom shvatanju pojma nacije time što je u Srbiji nacionalnost izjednačio sa državljanstvom, a etnički identitet otpravio u sferu društva, naklapanjima o tome šta je tome prethodilo.

Ovo otuda što je on „plemenski“ vezan za kulturno-etnički pojam nacije, te zato nije ni mogao da odgovori na moje primedbe da je za razliku od pojma „prepolitičko društvo“, pretkulturno društvo nonsens koji  upotrebljavaju još samo oni koji su turistički prošli kroz različita značenja pojma kulture i civilizacije.

Basara je sklon „slepilu“ prema faktografiji.

DOS je sam, uključujući i mog dugogodišnjeg prijatelja Đinđića, predložio da Koštunica na izborima ukrsti koplja sa Slobodanom Miloševićem, na osnovu uvida u rezultate istraživanja javnog mnenja koje je sam interno poručivao od kompanija u koje je imao poverenja.

Đinđić je kasnije i sam shvatio da ne može dobiti naredne izbore, ako ne najavi svoj novi stav prema Kosovu kao delu Srbije, i on je to pre nego što će biti ubijen učinio, zbog čega je Helsinška povelja čitav svoj broj posvetila navodnom nacionalističkom zaokretu ovog našeg vrsnog političara (imam primerak toga broja), ali ga je posle ubistva Đinđića povlačila iz štampe.

Daleko najveći rejting Demokratske stranke bio je u vreme predsednikovanja Borisa Tadića.

Njegova fatalna greška je bila što je treći put izašao na predsedničke izbore, tj. što to nije prepustio Đilasu.

Ratko Božović – koga izuzetno cenim zbog njegove istrajnosti da bude kritički intelektualac – nedavno je izjavio da Srbija u svojoj svekolikoj istoriji nije imala ovakav parlament, ja bih to nazvao antiparlament.

Ako bi kojim slučajem Vučićeva diktatura pala, oni posle njega ne bi ništa drugo mogli da urade nego da temeljitije promene ustav i postojeće bitne procedure koje slede iz njega.

Kad to kažem, mislim, pre svega na sledeće, u ustavu mora jasno i precizno da se jemči smenjivost vlasti, tj. da se kaže da predsednik države ne može biti istovremeno i predsednik svoje partije; da glavni eksponenti vlasti – predsednik i premijer – ne mogu posle dva mandata biti ni na kakvoj rukovodećoj funkciji, uključujući funkciju predsednika stranke; da se mora uspostaviti stroga podela vlasti, što uključuje i radikalnu izmenu izbora članova Visokog saveta sudstva; uspostavljanje vladavine prava podrazumeva  novi način izbora REM-a, većina njegovih članova ne sme da se bira u skupštini, već njih treba da predlažu i na tajnom glasanju biraju, i ako bude potrebe da ih smenjuju, glavni segmenti građanskog društva.

Sadašnji vršilac dužnosti generalnog direktora RTS-a, Bujošević, ima isti kulturni imidž kao i ranije kada se ponašao profesinalno, ali je on, ostavši na funkciji generalnog direktora RTS, bio svestan da ga Vučić, ako ne bude igrao kako on svira, može promeniti kad god nije zadovoljan stepenom njegovog podaništva, i to u skladu sa postojećim procedurama, itd.

Uspostavljanjem ovakvog inoviranog ustavno-pravnog poretka počeće da se menja u dobrom pravcu i politička kultura građana Srbije.

Liberalno-demokratski sistem postoji u zemljama sa bitno različitim oblicima kulture kao sklopa običaja i supstancijalnih vrednosti kako na Zapadu, tako i na ne-Zapadu.

Ali u svakoj od njih postoje principi: sloboda govora, veroisposvesti, udruživanja, podele vlasti i slično, što će reći da njima nije baza kultura kao način života.

Čekati da se ovaj tip kulture radikalno promeni isto je što i čekati Godoa.

Svi koji, kao ti, tvrde da je Vučićeva vladavina pravo lice Srbije naprosto brane sadašnje stanje stvari.

Autor je pisac i prevodilac brojnih filozofskih knjiga

close
Odgovor Basari 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.