Buduća vlada Srbije, koju će voditi Aleksandar Vučić, zasigurno će se naći između čekića i nakovnja, imajući u vidu zahlađenje odnosa na liniji Moskva – Brisel izazvano krizom u Ukrajini, koje je dostiglo najnižu tačku nakon pripajanja Krima Rusiji. Srpski zvaničnici su dosad uglavnom davali pomirljive izjave, trudeći se da ne naljute ni jednu ni drugu stranu.
Odlazeći premijer Ivica Dačić poručio je da je prioritet Srbije put ka EU uz dalje razvijanje prijateljskih odnosa s Rusijom, dok je Vučić, prvi vicepremijer tehničke vlade, u sličnom stilu istakao da država poštuje svoje obaveze u evropskoj integraciji, ali da neće imati neprijateljski stav prema Rusiji.
Stiče se utisak da Zapad za sada pokazuje izvesnu toleranciju prema izbalansiranom stavu Srbije, koji je došao do izražaja i u odluci Beograda da ne uvode sankcije Rusiji, ali predstavnici EU u više navrata su stavljali do znanja Beogradu da se očekuje da kandidati za članstvo podržavaju spoljnopolitička gledišta Brisela. Takve poruke ne predstavljaju nikakvo iznenađenje, budući da se Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju od Beograda zahteva da usklađuje spoljnu politiku sa Unijom.
U okolnostima „hladnog mira“ koji vlada između Vašingtona i Moskve, sve češće se nameće i pitanje može li se povući paralela između Krima i Kosova. Dok predsednik SAD Barak Obama smatra da „apsolutno nema smisla“ porediti dva regiona, njegov ruski kolega Vladimir Putin optužio je Zapad da je kritikujući referendum na Krimu „prepravio sopstvena pravila, definisana za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova“.
Uprkos gnevu koje zapadne zemlje pokazuju prema Moskvi, ne treba smetnuti s uma ni ekonomsku dimenziju priče. Važnost Rusije u tom domenu ne poriče ni nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je poručila da bi krizu nastalu zbog Ukrajine trebalo rešiti političkim sredstvima, bez nametanja ekonomskih sankcija Rusima. Izjava Merkelove tumači se kao odraz zabrinutosti za nemačku ekonomiju, budući da oko 6.000 nemačkih kompanija posluje u Rusiji i da se procenjuje da gotovo 300.000 radnih mesta u Nemačkoj zavisi od ekonomskih odnosa dveju država. Istovremeno, neretko se zaboravlja da ne samo Rusija već i mnoge članice EU imaju ekonomskog interesa u izgradnji gasovoda „Južni tok“.
Potraje li sukob između Rusije i Zapada, od Srbije će se gotovo sigurno očekivati da eksplicitno zauzme stranu. Ipak, uzimajući u obzir draži ruskog tržišta za EU, moguće je da će to izjašnjavanje Beograda biti samo deklarativne prirode.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
