Ako nije bilo domaće pameti, tačnije hrabrosti, da se ukaže na ključne probleme koji su kočnice evropskih integracija Srbije, a u izbornoj groznici i postizbornoj kombinatorici se to možda moglo i razumeti, onda nam ta pamet i hrabrost stižu kao još jedna „nematerijalna“ donacija iz Brisela. Tamošnja administracija je, naime, upravo odapela strelu prema Beogradu sa zakačenim „pisamcetom“, u kome se kaže da datuma za početak pregovora za pridruživanje EU neće biti dok pregovori s vlastima u Prištini ne daju konkretne rezultate, dok se ne postigne aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom i ne obezbedi suštinska sloboda medija i nezavisnih institucija.
Oni sa viškom nacionalnog adrenalina lako bi mogli da primete kako je briselska šargarepa sve dalje (možda je i fatamorgana), što je opisna ocena za naše dobro vladanje veća. Odavno smo „oposlili“ haške obaveze, bivši predsednik i sadašnji premijer su se rukovali sa Hašimom Tačijem. Šta još, da priznamo Kosovo? Ali, nije stvar (samo) u tome. Balkansko rukovanje – ludom radovanje, znaju to u Briselu. Oni hoće konkretne rezultate povodom kosovske stvari, recimo implementaciju sporazuma o integrisanom upravljanju granicama (što u prevodu na srpski znači „administrativnim prelazima“) ili pomake u rasformiranju paralelnih institucija na severu Pokrajine.
I postizanje sporazuma sa MMF-om je, zapravo, veoma logično, kada se zna da su apetiti nove garniture (g)astronomski. Obećanja o koridorima, drumskim i železničkim od kineskih, ruskih, azerbejdžanskih kredita, koji samo što nisu džaba, novom Jatu sa ganjc novim avionima, jednostavno o medu i mleku samo što nije poteklo, moraće neko da štopuje jerbo nam u suprotnom sledi bankrot „ko Grčka“. Logičan izbor Brisela je MMF. A što se tiče slobode medija i nezavisnih institucija, stvar je crna da crnja ne može biti. Stavljanje RTS-a na ionako bušan budžet obesmišljava priču o javnom servisu, a formiranje regionalnih medijskih kuća koje bi na papiru bile nezavisne, a zapravo ekonomski neodržive i tako lak plen lokalnih političkih moćnika, govori koliko su ovdašnje „medijske strategije“ (ne)ozbiljne.
Dodajmo i to da ministar finansija traži troškovnik od zaštitnika građana čija cela služba ima manji budžet, recimo, od vladine Kancelarije za saradnju sa crkvama. A ovaj ne može da zadrži kadrove jer ne može da ih plati. Nezavisnost, nema šta!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
