Budžetski čvor

Nakon što su dobile određene političke poene kod građana, naročito Srpska napredna stranka, hapšenjima pojedinih tajkuna osumnjičenih za privredni kriminal, vladajuće stranke nikako ne žele da „neopreznim“ rezom u ekonomiji tu popularnost izgube, a opet moraju da vode računa o očekivanjima Međunarodnog monetarnog fonda i preporukama Fisklanog saveta. Kada se stvari postave tako, jasno je da je reč o Gordijevom čvoru koji nimalo nije lako razvezati. Kao prva opcija, šta bi se moglo uraditi, u javnosti se pojavila spekulacija da bi plate i penzije mogle da budu zamrznute ili čak smanjene. Interesantno je da koalicioni partneri na to pitanje gledaju na različite načine. Dok je levičarski deo Vlade, Socijalistička partija Srbije i Partija ujedinjenih penzionera Srbije, „zauzela gard“ i ne dozvoljava mogućnost smanjenja ili zamrzavanja plata, jer opravdano smatra da se takva mera nimalo ne bi svidela njihovom glasačkom telu, u kome ima dosta penzionera, ali i radnika. Lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić kaže da je spreman da predloži smanjenje plata u državnoj administraciji za 10 odsto, a da o pitanju da li će biti zamrzavanja penzija i plata treba postići konsenzus među strankama koje čine Vladu. Prvi čovek naprednjaka Aleksandar Vučić, od koga svakako veoma zavisi kakav će epilog svega biti, zasad se najmanje izjašnjava u javnosti, ali je ipak izjavio da će se založiti za „lekovite mere za zemlju ma koliko bile teške i nepopularne“. Takođe, Vučić se usprotivio eventualnoj prodaji Telekoma Srbije zarad punjenja budžeta i prikupljanja sredstava za redovnu isplatu penzija i plata. Prema reakcijama na takvu mogućnost, čini se da ni ostali u koaliciji nisu spremni da ponavljaju model iz 90-ih godina kada je prodat manjinski deo tog preduzeća zarad popune budžeta.

Po svemu sudeći Vlada će uštede najpre pokušati da ostvari izmenama zakona o radu i penziji kako bi omogućila poslodavcima da lakše otpuštaju, plaćaju manje otpremnine, a radnike destimulišu da idu ranije u penziju. Na taj način bi političari na vlasti pokušali da stimulišu investitore na veća ulaganja. Jer bez obzira na uštede, punjenja budžeta nema bez prihoda. Ipak, i ta ideja Vladi, ma koliko joj bila privlačna, može da se „obije o glavu“ jer takav potez bi mogao da predstavlja „šlagvort“ borbenijim radničkim sindikatima.