Crni bilans

Poslednjih dana, paralelno sa temperaturom koja raste, čujemo i vozačima upućene apele i savete raznih komiteta, organizacija i agencija koje brinu o bezbednosti u saobraćaju. Sve se svodi na to da vozači ne poštuju pravila, pa bi, u surovoj varijanti, zaključak mogao da glasi „sami su krivi“. Da li je baš tako?

Podsetimo, pre dve godine donet je novi Zakon o bezbednosti saobraćaja kojim su bile predviđene oštre mere za prekršaje. U prvih nekoliko meseci, za oko 20 odsto smanjen je broj udesa i poginulih, a policija je bila u stalnoj kontroli. Ali, posao nije doveden do kraja, jer sva podzakonska akta još nisu doneta, a i saobraćajci su proredili rutinska zaustavljanja i namenske akcije, pa je broj žrtava i saobraćajnih udesa polako počeo da se vraća na period pre donošenja Zakona. Tek pre neki dan je direktor državne Agencije za bezbednost saobraćaja, osnovane posle usvajanja Zakona, ponosno saopštio da je počela primena dela koji se odnosi na kaznene poene za vozače, na snagu su stupila i akta o obuci u auto-školama, a od Radiodifuzne agencije se očekuje dozvola za emitovanje edukativnog spota o bezbednosti u saobraćaju. Ali, priznao je i da druge državne institucije, pa i auto-škole, moraju da se pripreme za primenu zakona, „jer šta vredi da vi donesete meru, a ona ne može da se primeni“. Ko je nadležan da to obezbedi, nije naveo. I to nije sve.

Ko god je nedavno prolazio Ibarskom magistralom, nezavršenim Koridorom 10 ili bilo kojom drugom frekventnom saobraćajnicom, nije iznenađen crnim bilansom sa srpskih puteva. Ne samo da smo se vraški zadužili a nismo dobili obećane koridore niti savremene saobraćajnice za mandata prethodne, niti odlazeće vlade, nego je i ono što imamo od postojećih puteva u žalosnom stanju. Udarne rupe zaostale posle oštre zime, „krpež na krpež“ ili traljavo sanirana oštećenja kolovoza, neadekvatna signalizacija, uski kolovozi koji jedva izdržavaju intenzitet saobraćaja koji se preko njih odvija, samo su fragmenti za sliku koja je sastavni deo tragičnog bilansa. U svim pristojnim zemljama, ukoliko je saobraćajna infrastruktura mogućni uzrok rizika ili nesreće na putu, tačno se zna koja će zvanična instanca biti odgovorna. Kod nas je taj „sitan“ detalj izostavljen iz novog Zakona, iako bi pre državi nego nesavesti vozača u velikom broju slučajeva mogli pripisati krivicu za tako veliki broj žrtava.