Vlada premijera Mirka Cvetkovića svakim je danom sve manje održiva. Demokratska stranka je već mesecima u defanzivi, uglavnom reaguje na akcije koalicionih partnera, njeni ministri deluju prepušteni neprestanim kritikama javnosti, u Cvetkovićev autoritet malo ko veruje, a čini se da ni predsednik Tadić više nema želje, a možda ni snage da na sebe preuzima sve udarce.
Manji koalicioni partneri uglavnom su zabavljeni partikularnim interesima, zauzimajući pozicije pred izbornu kampanju, koja je zapravo već počela, sudeći po javnim i podzemnim političkim ratovima koje vode. Naprednjaci, za sada nesposobni da artikulišu alternativni program, imaju bar nekakav plan za mesece koji slede, a prošlog vikenda su dokazali da imaju podršku znatnog broja građana, ne samo u istraživanjima javnog mnjenja već i na ulici. Vladajuća koalicija na čelu sa DS ima pred sobom nekoliko rešenja, od kojih joj nijedno ne garantuje miran san.
Prva opcija za vlast je da ostane sve kako jeste, da državni vrh apeluje na fokusiranje na evropsku agendu, uz obećanja bolje budućnosti, s tim što bi došlo do smene nekoliko najnepopularnijih ministara. U tom slučaju, unutrašnje razmirice među strankama na vlasti će se zaoštravati, ispunjavanje uslova za kandidaturu za EU postaće žrtva demagoških politika i, na kraju, na proleće ili na jesen, svejedno, svedočili bismo raspadu koalicije i raspisivanju prevremenih izbora, na kojima će šanse opozicije biti nikada veće.
Druga mogućnost su vanredni izbori kroz dogovor DS i SNS, koji bi nezvanično bio i njihov pakt za buduću koaliciju. Demokrate bi verovatno tražile da se na birališta izađe u oktobru-novembru, kako bi do tada uz podršku naprednjaka, možda i u parlamentu, izgurali uslove za dobijanje statusa kandidata za EU. Nikolić i Vučić bili bi nagrađeni konačnim ulaskom u vlast, i to na jakim funkcijama.
Treća opcija su ozbiljne promene unutar vlade, koje bi podrazumevale i zamenu premijera. DS bi morala da pronađe osobu znatno drugačijeg formata od Cvetkovićevog, čiji nesporni stručni kvaliteti više nisu dovoljni. Demokrate bi promenile i znatan broj svojih ministara, ali to važi i za G17 plus i SPS. I, podjednako važno, uveo bi se drugačiji sistem rada i podele i utvrđivanja odgovornosti za (ne)učinjeno. U tom slučaju, ne samo da bi dobijanje statusa kandidata za EU bilo realni cilj, već bi se stvorile okolnosti za puni četvorogodišnji mandat vlade i novu pobedu na redovnim izborima.
Na potezu je DS.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
