Evroskeptici

Da se danas održava referendum o ulasku Srbije u EU, 38 odsto učenika beogradskih srednjih škola i gimnazija bi bilo protiv, a 25 odsto za. S druge strane, istraživanja među odraslom populacijom pokazuju da bi više od polovine građana zaokružilo „da“, dok bi sličan procenat kao i srednjoškolaca bio protiv. Razlika je u broju neopredeljenih, kojih je među đacima mnogo više.

Zanimljivo je da učenici pretežno negativno reaguju na EU, ali su im asocijacije uglavnom pozitivne – sloboda putovanja, snažniji glas u svetu i dobra privreda, ali ima i negativnih, koje se najviše odslikavaju u gubitku kulturnog identiteta. Slaba informisanost srednjoškolaca o institucijama EU može se objasniti činjenicom da se oni o ovoj temi najčešće informišu preko medija. U srednjoškolskim programima nedostaje čak i elementarno obrazovanje o EU, a ako se o tome govori kroz neke vannastavne aktivnosti, to je najčešće nesistematizovano.

U srpskom parlamentu nema nijedne stranke koja je evroskeptična, dok će se stanje u evroparlamentu očito menjati, pa se tako očekuje da će čak 30 odsto poslaničkih mesta zauzeti ekstremna evropska desnica. Činjenica je da bez obzira na to što u srpskom parlamentu sede predstavnici partija koje se zalažu za ulazak Srbije u EU tako ne misle srednjoškolci koji će za koju godinu odlučivati o sudbini zemlje. Srbija i danas trpi posledice sankcija tokom devedesetih, jer sve ove generacije koje danas stasavaju, su odrasle u najvećoj meri u siromaštvu koje je bilo izazvano izolacijom Srbije. Nadu su našli u jačanju nacionalnog osećanja i u pravoslavlju. Ako se tome doda da su im verovatno prva sećanja na taj veliki svet bombe koje je poslala EU i Amerika 1999. na SRJ, onda je sumnjičavost srednjoškolaca prema EU razumljiva. Međutim, zatvorenost društva i konzervativizam rađaju drugu vrstu problema, jer se sve što je drugačije od stereotipa u kojem žive odbacuje. A baš to bi moglo da stvori veliki problem na putu Srbije ka EU.