Izbori za 751 poslanika Evropskog parlamenta (EP) počeli su juče, potrajaće do nedelje, a njihov ishod odraziće se, pre svega, na oko pola milijarde građana Evropske unije. EP nije klasičan zakonodavni organ – poput parlamenata država – kao što EU, uostalom, nije država, već nadnacionalna zajednica. Ipak, on danas ima veću ulogu u odlučivanju nego ranije.
Uz Savet EU i Evropsku komisiju, EP „saodlučuje“ u većini domena, ali ne može sam da predlaže zakone. Parlament može da izmeni i odbaci zakone i da ih posredno, preko Evropske komisije, predlaže, a kako Komisija predloge sve češće prihvata, ima mišljenja da de fakto poseduje zakonodavnu inicijativu. Poslanici pak smatraju da je EP najmoćnije zakonodavno telo na svetu. U svakom slučaju, izbori u EU su na drugom mestu u svetu prema veličini biračkog tela, na prvom su oni u Indiji.
Naravno, na donošenje odluka u EU i dalje najveći uticaj imaju države članice, naročito „velike“ poput Nemačke, Francuske, Britanije i Italije. One imaju i najviše poslanika u EP, mada se oni grupišu prema ideologijama.
Iako svaki izbori podrazumevaju određenu dozu neizvesnosti, poslednja istraživanja ukazuju da će na izborima najviše uspeha imati Evropska narodna partija (EPP), koja i sada ima najveću poslaničku grupu, i Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D). Drugačiji utisak mogao se steći poslednjih meseci, kada je većina medijskih izveštaja o izborima za EP bila posvećena očekivanom uspehu evroskeptika, nacionalista i krajnje desnice.
Zapravo, evroskeptici mogu računati na uspeh, ali on neće značiti osvajanje većine, već uvećanje broja poslaničkih mesta, što će im prvi put omogućiti da formiraju sopstvenu parlamentarnu grupu. To će im obezbediti veća prava, pored ostalog više novca iz budžeta. Međutim, taj uspeh nije siguran i zbog nejedinstva među evroskepticima – tako Partija za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva odbacuje saradnju sa francuskim Nacionalnim frontom Marine le Pen smatrajući ga suviše ekstremnim. Analitičari ukazuju i da se ove partije sve više približavaju političkom centru da bi pribavile veći uticaj.
Zanimljivo je da Srbija ima mogućnost da uđe u EP: sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice AP Vojvodine Andor Deli (SVM) visoko je pozicioniran na izbornoj listi Fidesa, stranke mađarskog premijera Viktora Orbana, koja će, prema anketama, pobediti na glasanju u Mađarskoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
